Lično
Čuje se odjek varjača, po tiganju čeličnome
Na nesvakidašnji način, obeležile su izlazak u javnost svojih novih vina.
Ako u pitanju nije 2014-ta, onda bi se moglo reći da sve vinarije imaju berbu. Kada vinarija ima berbu, onda službena lica iz te vinarije oberu brižljivo negovano grožđe. Onda se to malo probere, pa se malo izgnječi, promulja, pa se... I onda sve ide svojim tokom, a kod nekih i samotokom. Činjenica da neko radi svoj posao i da se nešto pravi, trebalo bi da ne predstavlja vest. Nažalost, nečiji rad (Ne misli se na njega i samo njega, bivšeg komšiju kojim počinje svaka vest pod kapom nebeskom – prim. N. M. A.) je sve češće vest. Bilo bi logično da se neke stvari podrazumevaju, ali kod nas se ništa ne podrazumeva, pa ni epohalno saznanje da se sunce sabajle pojavljuje na istočnoj strani.
Između tri i četiri stotine registrovanih vinarija u Srbiji ima svake godine berbu. Nešto se radi i tog nečeg je sve više, pa to samo po sebi i nije neka vest. Zbirno, svakako da jeste. E sad, da bi prezentacije vina iz pojedinačnih berbi postale vest, valja malo razmisliti, pa dodatno osmisliti i na kraju krajeva realizovati ideju da bi baš ta i jedino ta vina iz nove berbe bila vest. One uvek imaju pravu ideju, pošto one misle, pošto su kreativne i do zla Boga uporne. One i od odlaska po tri kese praška za pecivo mogu napraviti događaj. To je dar koji je neophodno priznati i pohvaliti. One su promovisale vina iz svoje nove berbe, ali na originalan način.
Rešile su da svoje prijatelje, saradnike i kolege privedu k poznaniju stanja stvari, odnosno da se oko svega valja malo pomučiti, a tek potom uživati u plodovima rada. Bez muke, nema pršute ispod kuke. Družinu su podelile u dve ekipe, podelile i recepte uz nadzor vrhunskog komandanta kujne i njegovog prehrambenog voda, te se i same priključile ekipama. Crvena i bela ekipa, u neposrednoj blizini Partizanovog stadiona!? Ljubiteljima simbolike je ovo prirodno bilo duhovito. Svi prisutni su ipak bili zatečeni činjenicom da neće samo vitlati čašama, biti usluživani, formalno izdašni u pohvalama... Ne, mora malo i da se šljaka.
Poslednji susret hrane, mene i njih, doveo je do incidenta koji svi tada prisutni za stolom i dan danas pamte. Pokušala je da nabode na viljušku polovinu čeri paradajza, inače „gromadu“ koju patuljasti pinč proguta bez žvakanja i iz te polutke na moj firmirani džemper se obrušilo pola litre soka, plus semenke. Semenke su bile male, ali ih je zato bilo mnogo. Obožavam kada žene plaču, ali samo od smeha... A plakale su kao da im je uginuo zajednički kanarinac. Nesklon mazohizmu, ipak od tada pokušavam da izbegnem spajanje njih i hrane. No, ko me pa šta i pita? Kada pozovu, tu sam, za šta god da je potrebno... Ležernije se obučem i dolazim.
Hrana? Vešti komandant kujne sa asistentima je sve držao pod kontrolom, odrađujući lično glavninu posla. Crvenoj i beloj ekipi je uglavnom predata odgovornost za separaciju žumanaca od belanaca, striptiz gambora, pakovanje i prženje prolećnih rolnica (rolovani podvarak), mešanje rižota, seckanje krušaka, luka i paprike... Mudro ustrojena korisnost, bez individualne kreativnosti, pošto je kasnije valjalo i jesti ono što se sprema. Kooperativnost prisutnih se između ostalog ogledala u nejogunjenju i nekonfrontiranju sa komandantom kujne. Činovi su činovi.
Za sve što se spremalo, one su imale odgovarajuće, novo, mlado i odlično vino. Pošto sam poznat po krilatici: „Tendencija pre stanja“, moram ovom prilikom naglasiti sopstveno oduševljenje tendencijom. Iz godine u godinu, iz berbe u berbu, one uče, one se uspinju, savladavaju prepreke, streme ka višem. Meni je posebno drago što su ta vina baš njihova, zato što su odlična. Svaka nova „godišnja garnitura“ je dodatni kvalitativni iskorak, jednačenje optimuma i maksimuma. Mogu li bolje? Pa sačekajte sledeću godinu, garantujem da mogu. Do tada je mudro piti ovaj maksimum tamjanike, sovinjona, šardonea... Ako mogu kao Sai Baba (iz faze prosipanja peska) da iz pola čeri paradajza poplave pola kafane, mogu sve. Ako mogu da predstave svoja vina na potpuno originalan i pobednički način, onda... E pa onda i ja mogu da im se zahvalim na ovakav način što sam imao čast da budem deo bele ekipe i probam njihova vina u njihovom, kao i društvu velikog broja kolega i jako dragih ljudi.
Član bele ekipe
photo: Ivana Čutura
