Događaj
Šato Petrus na srpski način
Po mnogima iznenađujući uspeh Petog sajma vina u paraćinskom hotelu Petrus!
„A gde ti je to?“
„Paraćin, pobogu!? Kako gde je? Posle Jagodine i Ćuprije, na putu prema Nišu. Kako, za Boga miloga, ne znaš gde je?“
Neki od nas, vezani što familijarnim, što prijateljskim vezama za ovaj pitomi grad, naseljen visprenim, preduzimljivim i lucidnim ljudima, svakako da se u čudu pitamo kako je moguće da neko ne zna gde je Paraćin. Od poslednje subote (11. mart), svako ko ima bilo kakvu vezu sa vinom, znaće odlično gde se ovaj grad nalazi. Diskretan ovogodišnji plan je bio da se pobode signalna zastavica kao kota, a ispostavilo se da je u plodnu moravsku zemlju instaliran ozbiljan vinski barjak. Peti sajam vina je održan u hotelu ubedljivo najvinskijeg imena u zemlji – Petrus. Trud nevelikog broja ljudi uključenog u realizaciju događaja, višestruko se isplatio. Par hiljada ljudi je protutnjalo velikom hotelskom salom za sedam sati?! Moguće, moguće...
Sajmu je prethodilo nekoliko interesantnih događaja, među kojima se posebno istaklo takmičenje vina kreiranih od autohtonih i novostvorenih sorti grožđa. Trojna komisija kojom je rukovodio profesor Puškaš (Tanja Đuričić i prof. Ivanišević), ocenjivala je nekoliko desetina uzoraka pristiglih na takmičenje. Činjenica da je bilo vina ocenjenih sa više od devedeset poena, našoj redakciji (razvejavanje skepse) je dovoljan dokaz da se merilo i seklo pošteno. Pobednik ovog takmičenja su, po nama, sva vina koja su poslata na ocenjivanje, ali bi trebalo odati posebno priznanje vinskom viteškom redu Steva Pisar, na ideji i realizaciji takmičenja.
Teško je biti objektivan kada su u pitanju dešavanja kojima kao redakcija dajemo manji ili veći doprinos. Na naš direktan nagovor, potkrepljen čvrstom verom u ono što će biti realizovano, odazvao se veliki broj sjajnih srpskih vinarija. Beskrajno im hvala na tome. Svi koji su po pozivu prvo otrčali na Youtube i videli prethodne vinske sajmove u Paraćinu, pa (logično) odustali, nema se šta zameriti. No, od ljupkog lokalnog događaja, ove godine je sajam, po formi i suštini inače – salon, prerastao u ozbiljnu nacionalnu smotru vrhunskih vina.
Nabrajati učesnike je dug proces, pa ćemo to izbeći ovoga puta. Običaj da i za najveće poznavaoce srpske vinske scene nađemo par svežih pikanterija vrhunskog kvaliteta, već prelazi u čistu metafiziku sa snažnom simbolikom. Izuzetnom brzinom nam niču fenomenalne vinarije i za njih se mora čuti. Pozivi tim novim vinarijama i njihovi pozitivni odgovori predstavljaju posebnu radost. Važno je imati nešto novo. Uvek! Priznanje za ova iznenađenja smo dobili od samih vinara, inače doajena scene.
U Petrusu se obrelo više od pedeset vinarija koje su imale šta da ponude znatiželjnicima. Verujemo da ovo nije prvi sajam na koji je publika dolazila u nekoliko navrata (odlazak kući po novac za pazar i ekspresni povratak), ali se stiče utisak da je više bilo onih koji su dolazili u bar dva navrata, nego ostalih. Šta nam to govori? Publika nije željna vina. Publika je željna odličnih vina! U subotu ih je, u Petrusu, obilato dobila. Jedino vino koje je bilo nemoguće probati, ma koliko se trudili da ga nađete, je – loše vino.
Kad smo već kod tih priča o kvalitetu... Eventualnog potencijalnog jaza između nekoliko malešnih (po obimu proizvodnje) lokalnih i velikog broja, sada već evropski priznatih vinarija, u Paraćinu nije postojao. U društvu vrhunskih vina, čak i ona potencijalno slabija, dobijaju neku snagu, pre svega igrajući po notama autentike i egzotike. Tim sastavljen samo i isključivo od zvezda nije tim. Tu se ponekad pogreši pri pravljenju „gala salona“. Manji postaje veći samo u društvu velikog, a veličina velikog je u podeli znanja, iskustva i saveta. Iako ovo izgleda kao detinjasta igra reči, ipak se radi o jedinom objašnjenju kako nam se neke neafirmisane vinarije sumanutom brzinom penju po merdevinama afirmacije. Vinarija dobija veliko slovo „V“ tek u sučeljavanju sa publikom, ali i u društvu onih koji već „haraju“ scenom.
Vinari se često požale na gro istih lica koja im na svim događajima prilaze štandovima. Naš prijatelj Zlatko Živanić to često vrhunski iskarikira „pitajući se za zdravlje“ sa celokupnom, poznatom mu publikom. Izmeštanje vrhunskih vinskih događaja iz Beograda je, dakle, gotovo nužno. Turistička Organizacija Paraćin, na čelu sa direktorom Aljošom Gligorijevićem, uz veliku pomoć skupštine opštine Paraćin, uradila je sjajan posao. I pored fakta da je ovo bio prvi zalogaj ove zapremine, delovali su vrlo iskusno. O ekipi iz hotela Petrus, koji maestralno vodi čudo od žene, g-đa Jasmina Zdravković, dovoljno je reći samo da je petnaest minuta nakon odlaska poslednje vinarije, velika sala potpuno sređena i da se služila večera za popriličnu grupu turista iz Bugarske!? Realnost u Petrusu izgleda kao lažna reklama na televiziji. Mala škola perfekcije. Vrlo poučno, verujte...
Sajam je, u sred predsedničke kampanje, posetio i gospodin Saša Janković. Nekoliko kandidata je defilovalo Paraćinom u subotu, ali je samo g. Janković pokazao interesovanje da poseti smotru najboljeg što Srbija pravi. Iskreno iznenađen izuzetno toplim prijemom, ali i kvalitetom onoga što je bio u prilici da degustira, gospodin Janković je ličnom incijativom, što bi se reklo - „na mišiće“, zadržao svoju „predizbornu svitu“ značajno duže no što je planirano. Vosak za pečat iskrenosti je bilo: „Izvinite, sada zaista moram da idem...“ Svojim prisustvom, g. Janković je učinio čast skupu i pobrao velike, zaslužene simpatije vinskih poslenika i prisutne publike.
O ovogodišnjem sajmu vina (dogodine će se preimenovati u salon) u Paraćinu, moglo bi se zaista naširoko i nadugačko raspredati. Osećaji za detalje su posebna priča. Od samog otvaranja (Sajam je otvorio g-din Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin), gde su govornici bili sažeti i efektni, preko sjajno odabrane i decibelski meko servirane muzike, pa do kulturnog završetka (apsolutno niko „ušećeren“ od alkohola), sve je realizovano maksimalno kvalitetno. Paraćin se ove godine poprilično debelim flomasterom ucrtao u kalendar vinskih događaja. Dobro, tu je i Pro Vajn, ali domaće je domaće! Ko ne ceni sebe, nikada neće umeti da ceni bilo koga... Radujemo se sledećoj godini, a vinarijama koje su se u izuzetnom broju odazvale pozivu, još jednom srdačno zahvaljujemo na poverenju i dolasku.
