barell

Lično

16. novembar 2017.

A od Kuma... Vino

Za početak, tri etikete... Videćemo kako će se stvari dalje odvijati. Vina legendarnog Frensisa Forda Kopole na srpskom tržištu.

Slavne ličnosti u matrici proizvodnje vina nisu novost. Pre nekoliko godina smo pisali o Savani Samson, karakternoj porno glumici koja je argumentovano i hrabro „zalepila“ raskošne ženske resurse na svoje etikete. E sad, mnogi su to, sa manje ili više uspeha pokušavali, ali jednom čoveku je baš uspelo. Veliki svetski reditelj i još veći producent F. F. Kopola je, po mišljenju vinskih eksperata, otišao najdalje u smislu kvaliteta. Zahvaljujući agilnom gospodinu Nikoli Biorčeviću, vina vizuelnog tvorca čuvenog Kuma, od nedavno su i na tržištu Srbije. Za početak, tu su tri etikete, koje po mišljenju g. Biorčevića predstavljaju reprezentativnu inicijalnu kapislu renomirane kalifornijske vinarije.

Američka karakteristična vina nisu nam dovoljno poznata, pre svega zbog toga što ih je kod nas jako malo. Iz te perspektive, biće izuzetno interesantna dalja sudbina Kopolinih vina u Srbiji. Računajući sa bujanjem interesovanja za vina globalno, mudri Biorčević anticipira pojačan magnetni efekat konkretno za Kopolinu paletu, između ostalog i zbog imena vinarije. Biće teško odoleti, da se bar proba. A kad se proba...

Što se tiče konkretnih vina ponuđenih na prvoj zvaničnoj degustaciji, mora se priznati da, kao i u većini slučajeva tog nivoa kvaliteta koji dolazi iz Amerike, nema greške. Predstavljeni su nam šardone, zinfandel i kaberne sovinjon. Bezbedno polje vaskolike sortne prepoznatljivosti i reprezentativni primerci stila. Ova vina će biti nezaobilazna u bilo kom segmentu vinske edukacije, a u silnim vinskim školama i školicama, u poslednje vreme ne oskudevamo.

Prvo vino sinoć beše Francis Coppola Diamond Collection Chardonnay (13.5%, 2015). Pre svega, sortan da sortniji biti ne može, školski doteran „drvetom“... Kremast, puterast, voćan i izbalansiran, ovaj šardone poseduje vrlo interesantnu karakteristiku koja korespondira sa specijalnim efektima u filmskoj industriji. Nakon primarne „dobrodošlice“ na nepcima, na kratko kao da nestane, da bi svu svoju raskoš demonstrirao u i nakon gutljaja. Svakako, po komponentama, najfilmskije od sva tri, sinoć degustirana vina. Vino iz kadrova...

Drugi je, ah, čuveni zinfandel! Francis Coppola Diamond Zinfandel (13.5%, 2014) je već nešto što se ovde oseća kao kod kuće. Ovu sortu mi inače zovemo kratošija, Italijani primitivo... Nešto oko čega stručna javnost već poodavno lomi koplja. Ono što se ne može osporiti konkretnom Kopolinom Zinfandelu je apsolutna autentičnost. Ne preterano „napucan“, izuzetno komercijalan, u najboljem smislu te reči, Kopolin Zinfandel je sjajno izbalansiran, voćan (crna paleta uz sadejstvo jagoda) i upečatljiv (postojan i dug aftertejst). Svoju nespornu kompleksnost duguje „vinogradarskom kupažiranju“, pošto nastaje od grožđa sa tri lokacije. Potencijalno, verovatno najveći „hit“ od sve tri uvezene etikete.

Po običaju, tu je i kaberne sovinjon. Francis Coppola Director’s Cabernet Sauvignon (13.5%, 2014), kada već postoji, onda je uvoz stvar vaspitanja. Koliko god tržište bilo ili se činilo zasićenim, uvek ima mesta za dobar kaberne. Ako je šardone najviše filmski, zinfandel najviše hit, onda se za ovaj kaberne može reći da je najviše Amerika. Boja kao iz kataloga, džem od šljiva, duvan, višnje, lepeza „trava“... Sve je tu, kako vinograd u Sonomi dozvoljava, pravila nalažu i Bog zapoveda. Sa pravim američkim šmekom, umereno nadmen, ali prilježan, spreman je da odgovori i na najveće prohteve obožavalaca najomiljenije crne sorte grožđa.

Sve u svemu, vina Frensisa Kopole predstavljaju lepo osveženje u vinskom svetu Srbije. Kako, kada i da li će uopšte, naći svoju odanu publiku pokazaće vreme, ali činjenica je da su nam se ovde „ugnezdila“ i vina daleko slabijeg kvaliteta. Stoga, Kopolina vina više zaslužuju naslov „Kum“, nego „Apokalipsa...“

 

Nenad Andrić

 

Profesor Dionisije

"Ako želite da u svom vinu imate dominantnu aromu vanile a da se ne petljate sa baricima, odradite šaptalizaciju vanil šećerom..."

(iz naučne publikacije "Nešto me cepa glava sabajle", dr. Rodoljub Čips)