Događaj
Beli i Crveni Talas, za sve nas
Brojnim zvanicama na nesvakidašnji način predstavljena dva nova vina Vinarije Deurić. Novi fruškogorski aduti...
Lepo bivše panonsko ostrvce, a sada raskošni brežuljak na obroncima južne strane Fruške gore, dom je kompanije Atos Fructum i Vinarije Deurić. Atos Fructum je pravi gigant u proizvodnji jabuka (9 sorti na stotinak hektara), a nema sumnje da će i Vinarija Deurić tim stopama u skorijoj budućnosti. Da ovo nije prazna priča uverile su se brojne zvanice, prijatelji kompanije, na odlično osmišljenoj prezentaciji nova dva vina. Dva Talasa - Beli i Crveni, ističu kandidaturu za nove eno mezimce, moglo bi se reći i na značajno širem području no što je to Fruška gora.
Svako ko se izgubi u Vojvodini, pogotovo ako mu je orijentir Fruška Gora, od Boga i roditelja je zaslužio da mu raste mahovina uz kičmu. Doček tih gostiju, koji su uspeli da se autobusom izgube u Vojvodini (!?), u Vinariji Deurić je fenomenalno osmišljen. Ispred kompleksa, na platou koji neodoljivo podseća na aerodromski plato, desetak traktora sa brojnim vagonima u pratnji, koji inače služe za transport jabuka, preuređen je u turističke voziće. Izuzetno efektna atrakcija za lagodni obilazak više od jednog kvadratnog kilometra koji je u posedu firme. Posle sto metara vam je jasno gde ste i osetite neverovatnu želju da se vratite zemlji. Ne u „Bože me oprosti“ smislu, nego u izvornom... Suštinski je važno ovde dovoditi ljude koji ne znaju šta bi sa sobom u životu. Na ovom imanju dobijate jasnu predstavu o tome šta se može i frontalni napad vizija iz kategorije „šta bi trebalo“ već koliko sutra... Prelepo!
Nakon vožnje „vozićima“, prisustvovali smo uvodu u povod okupljanja. Nadahnuta, ali odmerena izlaganja vlasnika, gospodina Mitra Deurića, zatim sjajnog mladog enologa vinarije, Mirka Niškanovića i dramskog umetnika Branislava Lečića, te dodela nekoliko, serijskim brojem obeleženih magnum boca, bila su uvod u odličan, atipični performans. Performans je završen ritualnim otkrivanjem boca Talasa Belog i Talasa Crvenog, Vinarije Deurić. Zaista vrlo efektno i za čestitke. Po završetku tog segmenta, pristupilo se degustaciji dva „novorođenčeta“ uz pripadajuće gastro specijalitete ovog kraja. Pošto je priča jedno, a praksa nešto sasvim drugo, da vidimo šta nam je to predstavljeno...
Beli Talas je u petak, procentualno gledao dobio popriličan broj navijača. U pitanju je devedeset procenata karakterističnog šardonea, potpomognutog tramincem. Doduše, traminac se, što je odlično, gotovo i ne oseća, pa se čini da mu je svrha dodatno pojačavanje inače lepog aromatskog paketa koji nosi šardone. Ovo vino je izraženo voćno, mineralno, sveže i stabilno... U pitanju je vino iz prošle, mučne godine (opet papagaj – prim. aut.), tako da pruža značajno više od očekivanog. Za početak i uzevši u obzir okolnosti, Beli Talas predstavlja prelepo iznenađenje. Posebno zbog fakta da sa površine čaše zaista „isparava“ esencijalna Fruška gora. Pošto je celokupno, impozantno imanje, matematički prezizno zaštićeno i ograđeno, ogradićemo se i mi u ovom opisu podatkom da nam je „Beli“ poslužen gotovo direktno iz tanka, bez bistrenja i filtriranja, pa ćemo pravu sliku o ovom vinu dobiti za par meseci, kada protrči kroz te procese. Mada, deluje da tu neće doći do većih promena. Ozbiljan beli favorit.
Crveni brat, pod naslovom Crveni Talas je vino koje će vas prvo začuditi svojom bojom. Čak i potpuni nepoznavaoci vinskih sorti grožđa, „na keca“ će po boji prepoznati da je u pitanju pino noar. Ovde je važno ubaciti malu digresiju: Šardone je, naime, možda i najzahvalnija sorta za sadnju zbog svoje izuzetne žilavosti i prkosa širokom spektru nedaća, a pino noar verovatno najteža sorta za rad. Pino noar sve pojača. Ako je malo hladno, njemu je mnogo hladno, ako je toplo, njemu je pretoplo i slično... Stoga je pošteno i ljudski, pri analizi svake boce noara iz 2014-te uzeti sve to u obzir.
Crveni Talas je poput Belog, kupaža većinskog pino noara (90%) i merloa (10%). Lagano telo, suptilan alkohol, mladalačke kiseline i lepa voćnost su osnovne karakteristike ovog vina. Nekako i ovde u čaši imamo suštinsku Frušku goru. Etiketa koja komotno može da se zalepi ovom poštenom vinu je – Izuzetno pitko. Na Fruškoj gori, inače, nije neka pomama za sadnjom pinoa, pa se ova ideja Vinarije Deurić mora dočekati aplauzom. Pino noar je „majka“ za roze vina. Na Fruškoj je trenutno u toku neverovatna renesansa roze vina, ali je fakt da proizvođači beže od pinoa, kao đavo od krsta. Merlo, frankovka, kaberne sovinjon, šta god, samo ne pino. U Vinariji Deurić kompletan rad predstavlja spoj matematičke preciznosti, preduzetničkog duha i kreativnosti. Da bi postojala i perspektiva neophodna je baza, a toga ovde ne manjka. Prelepi vinogradi, uz već „uhodan“ grandiozni jabučnjak, jasno ukazuju na svetlu budućnost. Proizvode zemlje, koja ima čast da je u posedu ove kompanije, sačekuje vrhunska tehnologija i stručni ljudi. Za sada je sve na odličnom putu! Vinarija Deurić se ne može ureknuti, zato što kroz rad, pre svega sa jabukama, jasno pokazuje da nepokolebljivo poštuje zemlju od koje opstaje. A zemlja to i vrati! Obilato...
