barell

Vest

24. decembar 2015.

Blago Cara Radovanovića

Na prigodnoj svečanosti u beogradskom hotelu Hajat, svečano obeležena četvrtina veka postojanja Podruma Radovanović

Postoji veliki broj pobornika teze da je moderno srpsko vinarstvo začeto onog trenutka kada je Mija Radovanović zalepio prvu etiketu na svoje vino. Kao i sve teze u narodu koji tesnom većinom, tek pod batinama usvaja činjenicu da voda nije gasovita, tako i ova ima svoje oponente. Ono što se ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje je fakt da je baš taj trenutak lepljenja prve etikete u (tada) Malom Podrumu Radovanović, nemerljivo značajan. Ta i takva, dobroćudna imperija „Tihog čoveka iz Krnjeva“ je juče, pred velikim brojem prijatelja, kolega i ostalih renomiranih zvanica iz sveta vina, kulture i diplomatije, proslavila 25 godina postojanja.

Obučena u ratničku odoru, koja naprosto podrazumeva šlem pristojnosti, štit ljudskosti, te sa isukanim mačem skromnosti, Vinarija Podrum Radovanović se već četvrt veka uspešno i hrabro bori protiv svih izazova trenutaka. Spada u red onih srpskih institucija kojima se mane traže lupom, a vrline podrazumevaju. A tih mana gotovo i da nema. O Podrumu Radovanović nikada nećete čuti bilo šta loše. I oni ljudski rariteti koji ih ne vole, sa lakoćom priznaju bar korektnost. Negativna iskustva u bilo kojoj vrsti odnosa (poslovni, prijateljski...) sa Podrumom Radovanović, a naročito gospodinom Radovanovićem lično, jednostavno ne postoje. I nije gospodin Mija jedini takav u svetu vina, daleko bilo... Međutim, on je uzor svakom ko je težio da takav postane. Potencijalne lafove je ličnim primerom lafovima načinio.

Do skoro se činilo da su „Radovanovići“ u nekom obliku medijske defanzive, prepušteni svojim tvrdoglavo autentičnim oblicima promocije kroz angažman ambasadora u vinogradu, književne nagrade, Koraksove etikete i slično. A onda je kao kec na deset, došla vest iz Bergama, gde je ponos vinarije – Kaberne Sovinjon Rezerva iz 2012-te, nadmoćno pobedio ozbiljnu međunarodnu konkurenciju. Ta zaslužena i tako lekovita pobeda je predstavljala najlepši mogući uvod u slavlje koje se održalo sinoć (23. 12. 2015.) u hotelu Hajat. Bila je to pobeda koju su bukvalno svi ljubitelji vina i činioci srpskog vinskog establišmenta doživeli kao svoju. Svi smo je doživeli lično, burno i sa velikim olakšanjem.

Radosni smo svedoci rapidnog napretka srpskog vina. To je put kojim se danas sa lakoćom ide. Mladi, talentovani i lucidni vinari, vlasnici široke lepeze vizija, grade svoje puteve na srpskom vinskom polju uspeha. Međutim, trenutak je da zastanemo i odamo veliko priznanje uz dužno poštovanje čoveku koji je u pravom trenutku, na „raspuknutoj jadačnoj kosti dva sistema“, odigrao ulogu glavnog geometra. Gospodin Mija Radovanović je put uspeha premerio i trasirao, te u tu misiju uzidao i samog sebe. No i pored toga, on i danas deluje živahno, pa slobodno možemo reći da je u pitanju tek prvih četvrt veka...

Podrum Radovanović je opštenarodno omiljeno privredno čedo koje iz godine u godinu raste. Krajnje domete verovatno nije u stanju da izmeri ni glavni geometar. On je zakucao beskonačni vektor, u vinarskom i ljudskom smislu, koji će generacije pratiti. Naravno, ako žele da jednoga dana zadobiju baš ovakvu ljubav, pažnju, odanost i poverenje vinoljubaca širom sveta. Naravno, samo ako to žele! Uzor postoji, tu je, u formi je i nameran da traje još dugo. Sve čestitke za prvih 25 godina života Podrumu Radovanović, vinariji koja nam sa lakoćom, svojim šumadijskim šarmom ulepšava živote!

 

Profesor Dionisije

"Kaže se katkada za kritičare, da ne pročitaju do kraja delo o kome su prinuđeni da pišu. Da bi se znala sorta i kvalitet vina nije potrebno popiti celu bačvu."

Oskar Vajld