barell

Lično

5. decembar 2013.

Boemska rapsodija – Kako to radi Ilija

Obesmišljavajući manifest vinskih promocija ima svega par tačaka. Istih stotinak ljudi pije vina koja su već naveliko pijena. Beleže se samo izostanci...

Uboge vinske promocije, gotovo zatvorene pošto se medijski nikako ne pokrivaju, vinarima predstavljaju nužno zlo, a osobama koje ih posećuju postaju pasija. Svi pridošli se javljaju jedni drugima, makar klimoglavom, a sam vinar vrlo često šeta, te pita prisutne: „Da li se oporavila mama?“, „Da li je sa kerom sve u redu?“, „Jesi li položio Analizu II?“... Nakon obavljenih promocija, vinari zovu jedni druge radi postavljanja naoko banalnog pitanja: „Da li je bio neko nov?“ Odgovor – pitanje je uvek: „Da li si ti normalan?!“ Na neki način, u ovu besmislenu i profesionalno impotentnu lakrdiju vinari ulaze poput roditelja koji po sili krmače inercije vukljaju u kretenske igraonice decu i tamo im „slave“ rođendane. „Kud svi Turci, tu i mali podrum xy!“

Dobro, to nisu promocije, nego mikropijanke višeg nivoa koje imaju svoje odane poklonike. Iako nerado, priznajem da sam deo te sekte. Elem, na tim mikropijankama se sabira, što je i logično, vrlo različit svet. Od sitnih, podrazumevajućih jajara, do zaista ozbiljnog i divnog sveta. Jedna od osoba sa kraja prethodne rečenice je i mladi, višestruko nadareni mašinski inženjer, pesnik, glumac i vinoljubac – Ilija Trzin. Pre dva dana sam od njega dobio na poklon sjajnu, tamno duhovitu, misaonu i čestitu knjigu koju je objavio 2011. godine. Knjiga se zove „Snovi“ i njegovo je prvo prozno delo. Pre „Snova“, objavio je dve knjige poezije. Pošto poezija ima ruke lepljivije od trokomponentnog lepka, logično je da Iliji i u ovom delu provejava poezija, u smislu vezivnog tkiva. Ne mora to biti formalno.

Kada je nastajao Vinovnik, imao sam čvrstu ideju da na njegovim virtuelnim stranicama neće biti poezije, sem veličanstvenog Miljenka Žuborskog i nekih mojih pokušaja da dosegnem ovog svog poetskog roditelja. Međutim, nije se moglo bez impresivne poezije na arapskom (Khayam, Abu Nuwas)... Isto tako, više se ne može bez Ilije. Njegove šarmantne stihove koje objavljujemo zna napamet kompletno njegovo društvo, pa možda još neko poželi da ih nauči. Bilo bi lepo...

 

Prijatelji pjanci

Naručite još jedno piće za mene,
U ovoj noći pjanci smo svi,
Pa nek sutra bolje nam krene,
Kad probudimo se mamurni.
Noćas sve muke i sav bol
Što nas kroz život prate,
Ulepšaće nam alkohol.
Zato, uzdravlje, moj dobri brate!
Ispijmo svi istine čašu.
Nek nam vino niz vene teče.
Konobaru, donesi još jednu flašu,
Eh da nam je ovako svako veče.
Ma nije nama toliko fino,
Što pijemo rujno vino,
Već to što prijatelji zajedno sede,
Slike takve nikada ne blede.
Ljudi se sve više otuđuju,
Niko ni za koga ne mari,
Bezveznim stvarima se zaluđuju,
A zaboravljaju na prave stvari.
Zato se i okupismo noćas,
Da se jedni od drugih ne krijemo,
Da u prijateljima nađemo spas,
I u pesmi ovoj zajedno da pijemo.

Ilija Trzin

 

Vinovnik

 

Profesor Dionisije

"Dok čovek traži mudrost, dotle zaslužuje naziv mudraca. Čim se uobrazi da je posrkao svu mudrost, odmah postaje budala."

Volter