barell

Vest

8. jul 2016.

Bravo

Krovna svetska institucija za sve koji imaju bilo kakve veze sa vinom – OIV, dodelila je veliku nagradu našem Vinogradarskom Atlasu, u kategoriji monografija.

Nema šta, bijemo iz svih oružja, na svim frontovima. Naš brat i saborac Toma Ivanović je nedavno trijumfalno odšetao u Bordo, po zasluženu nagradu za reportažu i time „povukao nogu“. Na tom, da kažemo literarnom talasu, iz centrale OIV-a nam upravo dolazi fenomenalna vest: Srpski „Vinogradarski atlas“ je proglašen za najbolju vinsku publikaciju na svetu u kategoriji monografija!

„Vinogradarski atlas“, u izdanju Republičkog zavoda za statistiku, kao autori potpisuju Dragoslav Ivanišević, Darko Jakšić i Nada Korać. Autorima, kao i svim osobama koje su učestvovale u izradi ove monografije od srca čestitamo!

E sad, zašto je ova nagrada važna? Pre svega, u pitanju je dobitni spoj uloženog truda, ličnog i profesionalnog požrtvovanja autora i to u nečemu u čemu nismo baš prepoznatljivi u kosmosu. Naime, u pitanju je sistematičnost i preciznost. Na veliku radost svih nas, a verovatno ponajviše autora monografije, vinogradarstvo je u ovoj zemlji nepokolebljivo bujajuća grana poljoprivrede, a samim tim i privrede. Monografija je trenutni, dakle statički presek jedne vrlo dinamične oblasti.

Vrlo često smo i sami bili u situaciji „da nabadamo“ realno stanje na terenu. „Odokativan“ pristup, ljupko siroče improvizacije, nametao se kao jedini način za pribavljanje nekih informacija, gotovo banalno jednostavnih sa stanovišta golog sabiranja. Tipa, koliko hektara imamo pod lozom!? U Atlasu jasno stoji, da je na dan pisanja istog – pod grožđem 22150 hektara (bez Kosova i Metohije). Od trenutka pisanja, to je polazna tačka.

Jedna Slovenija je 1960-te imala 23000 ha pod vinovom lozom, a Srbija, iste te godine, za današnje prilike gotovo neverovatnih 123000 ha, tričavih 100000 ha više. No, dobro... Prosuto mleko nikada sir neće biti, pa nije vreme za kukanje. Uostalom, kako mi to tvrdoglavo naglašavamo – Tendencija je važnija od stanja! A tendencija je da se sadi sve više i da su vredni autori „Vinogradarskog atlasa“ objavili trenutno stanje. Epska lupetanja na tu temu su se (Do objavljivanja Atlasa – prim. aut.) šetala od osam do sedamdeset hiljada hektara.

Objavljivanje „Vinogradarskog Atlasa“, kao i „Vinskog Atlasa“, prošle godine, izazvalo je popriličnu pažnju. Više od pedeset posto pitanja koja su nam naši verni čitaoci slali preko portala su se odnosila na nabavku ovih knjiga. Izdanja nisu komercijalnog karaktera i nema ih po knjižarama širom zemlje, što je grdna šteta. Ovom prilikom upućujemo apel izdavaču, Republičkom zavodu za statistiku (RZS) da se ta priča „malo pojača“. Sve zainteresovane smo uredno slali u RZS na pazar. Ako naše kolege iz ostalih redakcija isprate ovu vest (U šta sumnjamo, pošto u ovoj vesti niko nikoga nije klao, silovao ili izgubio u idiotskom takmičenju pevača amatera, kao i popularnoj TV rialiti robiji za maloumne – prim. Vinovnik), trebalo bi da dodatno skoči potražnja za atlasima.

Neće biti prvi put da se nešto naše prvo proslavi napolju, pa tek onda dobije verifikaciju i kod kuće. Vinogradarski atlas je važna knjiga, koja je razgraničila vinorodnu Srbiju na tri regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Teške teme tipa: „Zašto, za Boga miloga, Župa nije rejon?“ i „Otkud Smederevo u Beogradskom rejonu, kada može biti samo obrnuto?“, ostavljamo za drugu priliku. Sada je pred nama vreme za proslavu titule. Balkoni na kojima bi trebalo da se slavi su terase vinarija širom vinorodne Srbije, sa kojih se pruža pogled na najpotentnije vinograde na svetu. Još jednom, sve čestitke autorima, njihovim saradnicima i izdavaču!

 

Profesor Dionisije

"Da su Prle i Tihi pili Sovinjon Blan, vino bi se prodavalo neznatno lakše."

Charles Bukowski (1920 - 1994)