22. maj 2013.

Cabernet Franc 2009, Vinarija Dešković

Šone:

Evo, samo što sam zaronio njušku i već sam se ozario.

Dovlica:

Naravno... Dakle, šta imamo? Barik, da! Lagan, ali da. Čokolada odmah dominira, naravno crna!

Šone:

Ma ne, nego će bela?! Ne zezaj!

Dovlica:

Dobro baksuze. Pusti me da pričam. Ima malo kožnih nota po meni i... Da, ima ih. Nije dovoljno disalo, trebalo je možda da ga dekantiramo ranije. Inače, ovo je na nosu jako zdravo vino.

Šone:

Možemo da se strpimo malo, ali nemamo mi te živce. Ishlapiće štalica...

Dovlica:

Ovo je na nosu jedno zdravo i ozbiljno vino. Boja mu jasno ukazuje na datum rođenja. Taj odsjaj cigle kaže da je tu negde oko pet.

Šone:

Kao da ima malo kiseline na nosu, ali uopšte ne smeta. Tercijalne arome su tu... Ma odlična priča, da pređemo na srkanje?

Dovlica:

Da pređemo.

Šone:

Fran u svom raskošnom izdanju. Mada mene malo podseća na teran... Ne ukusom, nego stavom. Možda zbog kraja u kome je pravljen?

Dovlica:

Pa Zapadna Istra. Voćnih aroma nema gotovo uopšte, ali... Nije spajsi, nema začina, nema bibera, što je sve logično za Fran. Kapira se da je ovo dominantna crvena sorta. U merlou ti retko možeš da natrčiš na štalu. Kaberne sovinjon, kaberne fran, Sanđoveze, Tempraniljo... Kod njih da.

Šone:

 Pa hoće i kod širaza.

Dovlica:

Da, hoće, tačno. Ali za razliku od ovih navedenih, kod širaza mi malo više dominira voće u odnosu na ovu čokoladu. Kao i kod Malbeka... No, da se vratimo na ovo konkretno. Tek na ukusu dobija džemastu komponentu.

Šone:

Ali nije naporno. Ovo je apsolutno doterano vino. Ima sve što mu je potrebno. Kiselina se oseti tek na samom kraju gutljaja i prija.

Dovlica:

Možda eventualno da proćaskamo o telu. Srednje ka jakom, a trebalo bi eventualno da bude malo jače. Mada, ja baš ovakva vina volim.

Šone:

Meni je telo zadovoljavajuće. Ako bih picajzlirao, zamerio bih eventualno neki nedostatak svežine. Ali ovo je ipak Fran.

Dovlica:

Ima ukroćene mekane tanine i dosta slasti. Osećam i šećer.

Šone:

Jeste. Samo taj šećer se ne oseća na samom jeziku nego kasnije, kada krene tobogan niz grkljan. Meni je to baš lep doživljaj kod vina i znači mi kad naletim na baš taj osećaj.

Dovlica:

Lepa završnica. Dobar aftertejst... Šta misliš koliko ovo može još da traje?

Šone:

Godinu, dve...

Dovlica:

I ja mislim tako. Ovde ima tako malo kiseline da nema šta da ga održi. Plafon godinu i po. Sada je u nekoj vrsti zenita. Sada, u ovom trenutku, ovo vino je meni baš odlično.

Šone:

Slažem se.

Dovlica:

Nemam pojma koliko ovo košta ali ja bih bez ikakvih problema izvadio 20 evra za ovu bocu. Možda i više.

Šone:

E jedino što mene ubija je retko tužna, amaterska, čak diletantska etiketa.

Dovlica:

E to je tačno. Žali bože... Samo se nadam da konzumenti dovoljno znaju o ovom vinu, pa da se ne odlučuju na osnovu dizajna. Pored toga, posebno žalim zbog toga što u našoj zemlji nema ovakvog vina.

Šone:

Ima, samo ga ne flaširaju nego trpaju u kupaže.

Dovlica:

Onda nam je zadatak da ih pritegnemo da flaširaju.

Šone:

Pritegnućemo koliko smo u moći.