barell

Lično

8. septembar 2017.

DALMACIJA – Vinske priče

U beogadskoj vinoteci Vino Bar & Shop, istaknuti hrvatski novinar i publicista Željko Garmaz je održao izuzetno uspešnu promociju svoje nove knjige.

Ramazan je sveti mesec za sve sledbenike Islama i kao takav nema nikakve blage veze sa događajem koji se zbio u sredu, u vinoteci Vino (ul. Jovana Rajića 5e, u Beogradu). Svi namernici i retki slučajni prolaznici bili su u situaciji da proslave Garmazan, odnosno promotivni klizni praznik vinoljubaca. To je dan u kome vašu zemlju, grad i vinoteku poseti naš uvaženi i dragi kolega Željko Garmaz, sa jasnom namerom da promoviše poslednje delo i prigodnim (iz sopstvenih zaliha) vinom, napoji sve prisutne. Ovoga puta, povodom svoje nove, sveže izdate knjige „DALMACIJA – Vinske priče“ koju je predstavio uz pomoć uhodanog dvojca opšte namene i posebnih namera „Luković – Andrić“, pozvao je sve ljubitelje vina (pa i knjiga) na literarno vinsko druženje.

Ova knjiga, da se odmah razumemo, ne predstavlja puko ekspandirano poglavlje o Dalmaciji iz Željkovog bestselera „Vinske priče“. Vidi se da je poštovani kolega na određenim mestima poprilično dopisivao i razrađivao temu, ubacio još nekoliko važnih vinarija, ali je očigledno da ovo izdanje ima i nežan dodir komercijale i korisnosti. Evo o čemu je reč... Naime, u „Vinskim pričama“, čudesno živoj i još čudesnije životnoj publikaciji, gotovo leksikonske važnosti, Garmaz se ne opterećuje bilo kakvim faktima, već prenosi, jezgrovito i autentično (najteži mogući pristup – prim. aut.) suštinu ličnosti samih vinara i neretko njihovih porodica, pa i okruženja. Ovoga puta, DALMACIJA – Vinske priče, ima nakon svakog naslova, odeljen popis sorti, zvanične „pešačke“ i elektronske adrese vinarije, broj hektara pod gidžom...

E sad, mnogi od onoga što je Željko samo dodao kao diskretno nenametljiv začin, naprave celu knjigu (publikaciju, pamflet...), a za to čak i dobijaju neka državna sredstva. No, nećemo o tome. Ovi podaci su u zemljama poput Srbije i Hrvatske, inače u potpunoj vinskoj ofanzivi, samo paušalni šamar trenutka, pošto dok knjiga (publikacija, pamflet, šta god...) izlazi, nikne još par hektara, Bogu hvala. Kod Garmaza je to nenametljivo, diskretno i više kao slikovito. Da ne kažem sistematično, iako sam rekao.

Svakom ko dolazi u dodir sa bilo kojim hrvatskim vinom, vinarijom ili vinarom, toplo preporučujem Željkove Vinske Priče. Ako je to vino, vinarija ili vinar iz Dalmacije, onda je gotovo lekovito prvo kod Garmaza u knjizi DALMACIJA – Vinske priče, videti o kome i čemu se zapravo radi. Prepoznatljivo lakog stila, ali utemeljeno i dubinski izdašno štivo će vam na pročitane tri informacije dati bar pet. Hoću reći, bogat rad se nalazi između redova. Ovo je autor kome vinari govore i ono što nisu planirali. Svaki vinar koji je besprekorno „Garmaziran“ u prilici je da se naknadno oduševljava svojim tokom misli. Uz svo poštovanje njima, trebalo bi znati da ih je upravo Željko svojim pristupom, ljudskim osobinama, obrazovanjem i znanjem, nepokolebljivo usmerio da svoju suštinu „istresu“ u diktafon. Tako mogu da rade samo posebni...

Vinoteka Vino u Jovana Rajića je, iako pristojne površine, bila premala za sve one koji su poželeli da budu deo te večeri, kupe sebi ovo vredno štivo i probaju, već po običaju, reprezentativna vina iz Željkovog podruma. Bilo je tu standardnih „junaka“ ove vinoteke, nekih junaka iz srpskog segmenta Vinskih Priča (gospoda Šćepanović i Živković, na primer), zatim nezaobilaznih „grupi“ pojavljivača na svim vinskim događajima otvorenog tipa, ali i nekih mladih, izuzetno prosperitetnih vinara (Bikicki, Baša...), što je za svaku moguću pohvalu. Interesovanje za knjigu je zaista bilo ogromno i premašilo je očekivanja autora. Za sve one koji nisu želeli, stigli ili mogli da se pojave, a pošto je u pitanju „samizdat“, Maja i Željko Garmaz su ostavili izvestan broj primeraka u vinoteci Vino Bar & Shop, pa možete prošetati, popiti čašu vina i priuštiti sebi ovo, više nego interesantno, jako korisno i bogato štivo.

Garmazan je prošao, ali koliko lično poznajem Maju i Željka, biće još tih praznika!

 

Nenad Andrić

 

Profesor Dionisije

"Mlada šumadijska vinarija je osujećena u nameri da svoj novi Merlo nazove Kalifornija, pošto postoji osnovana sumnja da je to geografski pojam. Na taj način sprečena je potencijalna velika prevara svih trideset uživalaca ovog vina."

(saopštenje za javnost, "Ministarstvo za istraživanje vina i krcanje dekantera")