Lično
Da od miline, dusi polude
Vinski uljezi na pivskom putu: Čelarevo... Karlzberg Srbija...
Sa svima vama koji volite Vinovnik i pomno pratite ovo krstaško vitlanje barjakom na kome se uvija pesnica koja drži vinsku čašu, sevap je podeliti jednu informaciju. Možda je to neoprezno, trapavo ili ne daj Bože – suicidno sa strane inspiracije, ali sada se ne može nazad. Elem, bogato parče od par stotina tekstova koje ste čitali i čitate ovde, napisano je pod direktnim dejstvom jedne, moglo bi se reći – Pesmetine! U pitanju je Santa Maria della Salute, čupanje srca na suvo Laze Kostića, u interpretaciji Dušana Prelevića Preleta („Ja sam pevač, a svi ostali pevačice...“). Dvadesetak godina branim svoju tezu: Muzika je počela nezaustavljivo da crkava od onog trenutka kada su izumrli pesnici, a zapatili se tekstopisci. Posle Preletove Santa Marie, objektivnom slušaocu mnoge stvari postaju jasnije, pa mogu komotno da likujem zbog toga što sam u pravu.
No, ovo nije priča o tome... Poznato je da je ova pesma posvećena jednoj kvalitetnoj devojci, naprasno i tragično preminuloj, Lenki Dunđerski. Ozbiljna kosmička nepravda je da ime te suptilne i talentovane vojvođanske leptirice ostaje ugravirano u istoriji samo kroz činjenicu da je bila predmet fanatičnog obožavanja Laze Kostića. Možda je mogla i više od toga ali eto, šta da se radi... Život je nekada kontinuirani skup surovih trenutaka. Lenkin muški roditelj, legendarni grof Lazar Dunđerski, agilni i prebogati biznismen i aristokrata, jedan od najimućnijih Vojvođana ikad, na vrhuncu moći, u Čelarevu pravi pivaru. Menadžment danskog Karlzberga pre desetak godina pazari ovu pivaru i polako ali sigurno je gura na pijedestal. Bar kad je ovaj deo Evrope u pitanju... E da, tamo smo bili juče.
Na poziv marketinške kuće „New Moment“, a u sklopu njihovog tim bildinga, krenula su i tri „vinska uljeza“... Preventivna flajka prokupca mlade šumadijske vinarije SS Mar u maskiranom cegeru je na sreću ostala zapampurena. Ipak je to bio pivski izlet. Ispred Dunđerski dvora, dočekalo nas je troje talentovanih glumaca u kostimima i ulogama grofa Dunđerskog, ćerke mu Jelene – Lenke i Laze Kostića. Kratkim ali upečatljivim igrokazom, vraćeni smo u prošlost stotinak godina.
E ovde se mora stati. Svakodnevno smo neoplakane žrtve umobolnih, budalastih i nemaštovitih reklama za pivo. Po nekom aljkavom receptu, sve te reklame se kače za neke „ortačke“ priče, da ne kažem ortodoksni subkulturni mejnstrim idiotizam. Mašta na trajnom odsustvu, gafovi pomrli još u nastajanju, slogani blago rečeno neupečatljivi... Karlzberg Srbija ima priču o gazda Lazi, Lenki i super Lazi, intelektualcu svetskog formata. Nešto što drugi lažu, pa ne mogu ni da slažu dovoljno, Karlzberg Srbija ima, ali ne koristi!? Pivčuga, ortaci, dekoncentrisano praćenje fudbala, puštanje čudnih zvukova iz utrobe, otok bešike... Sve to što vam se servira sa šarenog LCD ekrana danonoćno, posustaje, čili i potpuno nestaje već od trenutka kada krene igrokaz. Tradicionalno vađenje na to da narod voli nešto drugo je ordinarni idiotizam. Narod voli Lazu Kostića, narod voli Lenku, narod voli njihovu priču nad pričama. I tu nema rasprave!
Kompleks „Karlzberg Srbija“ zaista deluje impresivno. Grdni milioni litara raznih brendova piva koji se tu gotovo hiruški precizno proizvode, poprilično ostavljaju bez daha. Odmah se vidi da je tu „došao stranac“ i zaveo red. Jednostavno, postoji sistem koji se poštuje i stoga sve deluje potpuno besprekorno. Čisto, efikasno, temeljno, logično i zdravo... Prema sva četiri temena pivskog kvadrata, odnosno: vodi, ječmenom sladu, pivskom kvascu i hmelju, u ovoj fabrici se odnose sa visokim koeficijentom pažnje. No, za sve vreme našeg boravka tamo, nisam mogao da odagnam komparaciju sa proizvodnjom vina. Jednostavno, proizvodnja vina mi je uvek na pameti i sa tim procesom poredim bukvalno sve. Vodič je insistirao na tezi da je proizvodnja vina jednostavnija od proizvodnje piva, ali sve ono što smo videli nam ne govori da je to tako. Naprosto, ovo je ozbiljan industrijski proces koji je u svakom svom segmentu „pokriven“, tako da nema apsolutno nikakve improvizacije, kojima opet, vinska industrija obiluje, na frenetičnu radost vinopija.
Po završetku informativnog obilaska proizvodnog kruga, obreli smo se u pivskom muzeju, unutar pivare... Težnja da se u svemu što radimo, ipak na neki način oslonimo na tradiciju, ovde dobija pun smisao. Interesantni eksponati, listom sa ovog područja, vode vas diskretno kroz proizvodnju piva u Čelarevu kroz vreme. Tu smo se, nas tri vinska uljeza i prijatelji iz „New Momenta“ upoznali sa pravilnim točenjem piva i naravno, okrepili. Slična je fora kao sa vinom. Kada malo dublje uđete u materiju, sve izgleda drugačije. Tako da je i to pivo bilo bar duplo bolje od poslednjeg, istog tog, popijenog „na mišiće“ par dana ranije.
Da je život generalno kratak, potpuno s pravom razmišljaju oni koji više nisu živi. Oni živi taj osećaj proživljavaju. Da bi taj kratak život što bogatije ispunili, neophodno je učiti, zapažati i pre svega, obilaziti. Pivaru kompanije Karlzberg Srbija u Čelarevu bi valjalo obići, zato što vam podigne nivo ponosa saznanje da se ovde, kod nas, nešto ovako i na ovom nivou radi. Osoblje je šarmantno i ljubazno, a pre svega deluje zadovoljno. Samo neko ko je zadovoljan može zadovoljstvo i da prenese. Nama je bogato preneto i stoga se najiskrenije zahvaljujemo na gostoprimstvu.
Vinovnik
