20. oktobar 2014.

Dert 2012, Kaberne Sovinjon, Podrum Stari Dani

Šone:

Pa gde si bre Dovlice? Nismo analizirali tekućine već decenijama.

Dovlica:

Pa nisi zvao, matori. Nisam ja mogao sam sebe... Nego, šta imamo danas na repertoaru?

Šone:

Mlađi si, ali si u pravu. Danas testiramo vino Dert, vinarije Stari Dani!

Dovlica:

Gde si na ovo naleteo, života ti?

Šone:

Nedavno, na festivalu u Nišu. Izuzetno pristojni i prijatni ljudi, a vina odlična. Ništa ne može da me oduševi kao takav spoj.

Dovlica:

Stari dani? Odakle je ovo?

Šone:

Daj neko lakše pitanje! Pominju se Bujanovac, Leskovac, Rakovac... Rekoše mi da im grožđe uzima „Do kraja sveta“.

Dovlica:

Au! Pa to obećava. Kažeš, kaberne – merlo?

Šone:

Učinilo mi se da tako reče čovek. Međutim, na flaši piše samo kaberne, pa neka bude čist kaberne... Uzeo sam i pino njihov, ali prosto ne smemo ovde o njemu, pošto je zaista izuzetan. Da ne ispadne preterivanje. Inače, koštaju neverovatno malo. Mada, možda je to bila „sajamska cena“...

Dovlica:

E pa to nama treba. Odlična vina za pristojne pare. Ček da potopim nos unutra... Auh, matori, na nosu je ovo super. Pazi, malo je ono – Vadi košpu, vadi košpu...

Šone:

(smeh) Robustan momak. I pošten...

Dovlica:

Ali kaberne je. Ima ga baš. Visok mu je ovaj napad i intenzitet mirisa mu je visok. Vidi se da se to vuklo kroz neko drveće. Moralo je... Sad sam video koliko ima alkohola i oduševljen sam. Prosto ne mogu da verujem da ima samo 12%.

Šone:

Realno gledano, to jeste to. Vrlo je lagan, pitak, krhkoga tela, što bi se reklo. Ja bih ovo mogao svaki dan da pijem. Skroz neopterećeno...

Dovlica:

Jeste, skroz je lagan. Protrči, znaš ono, Tomba zonfa. Ovo mora da se pocepa po kratkom postupku, pošto teško da sa ovim telom može da potraje. Ima tanina, može lepo uz neko crveno meso da legne. Kad bi malo umirio tanine, došao bi kao sokić od višnje.

Šone:

Meni deluje sasvim pošteno odšljakano. Nije ušminkano, nije prepotentno, košta vrlo pristojno...

Dovlica:

Da, ovde se oseća rad. Ti kod „teške industrije“ osetiš punoću, kao da ti je neko krnuo šaku višanja u usta, a kad to pusti, onda osetiš samo ahhhhhh... Zarezi kiselina. A tanin nisu videli, matori, kao ni ja poluge zlata.

Šone:

Misliš, dok ne skuvaju čaj u fabričkom krugu na kuvalo, ništa od tanina?

Dovlica:

Ma ovo je bre pravo stono vino. Znaš koji fazon? Nemam puno para, volim vina... Hoću da kupim dobro vino za pristojne pare, ok, podržaću srpsku priču... To je to!

Šone:

Mislim da postoje mnoga skuplja vina po samoposlugama koja nemaju ovaj nivo.

Dovlica:

On je (enolog) mogao ovo da našminka, da mu dotera punoću drvetom, ali nije to uradio. Možda je trebalo? Mada onda verovatno ne bi bilo to to. Stono suvo crveno vino! Snažno i pitko... Dobro, nije baš snažno. Čistog sortnog mirisa - to jeste i punog zaokruženog ukusa... Dobro ni to nije baš.

Šone:

Kiseline su mu jako prijatne, što značajno olakšava egzekuciju. I tu se negde kapira konekcija sa „Do kraja sveta“.

Dovlica:

Ma klasična poštena priča. Ja sam ga ubrao tad i tad. Tu sam ga stavio i iskontrolisao. On je odradio svoje. Probao sam ga, malo preobratio, surduknuo u neku bačvicu, da ga malo smirim, krnuo u bocu i valjam po jugu za pristojnu kintu. I nek’ piju ljudi...

Šone:

Evo, miriše i dalje. Na nosu je stvarno odličan. Volim ova nepretenciozna vina, pero kategorije...

Dovlica:

Pa pazi ovako. Da je malo snažnije telo, verovatno bi koštao duplo više, a ne bi bio duplo bolji. Najbolje je ovako kako je, pošto mnogi ozbiljno greše sa tim cenama.

Šone:

Misliš, mora malo da se olabavi sa cenama da ne trune vino po podrumima?

Dovlica:

To je moje mišljenje. Ovaj Dert sa tim nema nikakav problem.

Šone:

Zbog toga je i bolji od sebe.

Dovlica:

Tako nekako...