Događaj
Dnevnik jedne ključaonice
Vino i literatura, ruku pod ruku... Prigodna promocija prvog romana mlade Mine Aleksić, uz podršku Podruma Stari Hrast
Kada pomenete prezime Aleksić i promociju u jednoj rečenici, onda ste uvek nepogrešivo ubeđeni da su „ženske elitne eno-trupe“ iz Vranja izbacile na tržište neko novo čudo. Odgovor je, ovoga puta začuđujuće odričan. Dobro, onda je Nebojša Aleksić (vlasnik Temeta) napao vinoljupce novim penušavcem? To je tačno, ali nije ni to. Ivan iz Vinarije Zvonko Bogdan je izdao CD sa progresiv haus materijalom? Jok! Dobri, tihi i talentovani Milan Aleksić iz podruma Malča? Vina iz amfora? Ma ne. Možda nije vino u pitanju? Pa nije valjda Dragoljub Aleksić vaskrsao i držeći se samo zubima za futurističku žičaru šparta iznad Beograda na vodi? Možda, ali ne u bliskim nam dimenzijama... Pa šta je onda? Da ne nabrajamo dalje, a mogli bi... Dakle: Mina Aleksić, mlada dramaturškinja (valjda se sad tako kaže!?) iz Beograda je objavila svoj prvi roman. Promotivni mladalačko - spisateljski tornado je junački podneo jedan lokal u popularnoj „Beton hali“, uz svesrdnu podršku esencijalne Šumadije, materijalizovane kroz besprekorne proizvode vinarije u ozbiljnom usponu – Stari Hrast iz Žirovnice! Misterija je rešena...
Roman Mine Aleksić se zove „Dnevnik jedne ključaonice“, u izdanju Lagune. To je splet duhovitih, povezanih avanturističkih priča, pisanih u prvom licu, o tri devetnaestogodišnjakinje i njihovom hodu po emotivnim „mukama“ u kandžama zakonitosti današnjice, socijalnih mreža... Pakao adolescencije iz ženske perspektive, neki bi rekli. Interesantan je, verovatno podsvesno, signal poslat samim naslovom. U eri galopirajuće modernizacije, nekako je logičnije „zakačiti se“ za elektronsku bravu i vrata bez ključaonice, zar ne? Da li je ovo promocija nekih starih vrednosti? To još ne znamo, ali pročitaćemo... Kompletno štivo se na promociji može pročitati jedino ako je u pitanju „misaona“ poezija, tako da još uvek o romanu, naravno da nemamo jasan stav. Onako, na oko, letimičnim prelistavanjem, naleteli smo na par ozbiljnih rečenica pa se vidi da je u pitanju autorka koja ima „štofa“. I ovde stajemo...
Na promociju, Vinovnik nije pozvan zbog beletrističke strasti (mada je mogao i to biti povod), niti zbog činjenice da je uvek više voleo Čorbu, nego Azru i Dugme. Minin otac - Miša Aleksić, već decenijama bravurozno „štipa“ žice na basu i sa Vickom čini temelj institucije pod naslovom - Riblja Čorba. Njih dvojica na plećima imaju vinograd, Džindžer – enološki deo, pa onda takva, stamena ekipa, daje za pravo vlasniku vinarije, gospodinu Đorđeviću, da bude šta god poželi... On to i čini, pošto mu se može. No, nas je na promociju pozvao g. Zoran Stevanović, vlasnik Podruma Stari Hrast, koji je svojim kvartetom rakija (šljiva, dunja, kajsija, viljamovka) i trilingom vina, svesrdno podržao događaj.
Iz naše, vinske perspektive gledano, moglo bi se reći da je ova promocija izuzetno uspela. Publika je vrlo veselo reagovala u nekoliko navrata, što ukazuje na to da Mina zaista ima „navijače“. Za romanopisačkog „rukija“ (Ili se kaže – rukica!? Dakle, sa’raniće me ovaj novi pravopis – prim. aut.), taj podatak je od nemerljivog značaja. Što se tiče prateće konzumacije, konzumiralo se ISKLJUČIVO VINO, iako je Podrum Stari Hrast daleko poznatiji po svojim, takođe donetim, neverovatno pitkim rakijama. Đavo je viđen kako beži sa hipsterskim rancem u kome se nalazi šala, kada je počelo točenje odličnog Zoranovog sovinjona, šardonea na zalasku zaliha i karijere, te ozbiljne crvene barikirane kupaže kabernea i merloa, u čaše za vodu. Apsolutna pobeda mladosti, lepote, literature i vina. U tom spoju, definitivno može da se mre.
Veliki je ovo događaj bio za Minu Aleksić i za Podrum Stari Hrast. Mlada autorka i mlada vinarija traže svoja mesta pod suncem, traže svoje ljude... Na ovoj promociji je postalo i više nego jasno da su to isti ljudi. Čovek koji beži od knjige nema šta da traži u vinu. Zato se književnici i vinari moraju držati jedni drugih i tako, ruku pod ruku, beskompromisno dizati nivo svega što nas okružuje. Samo tako će svima biti bolje... Veliko bravo za sve aktere sinoćnjeg događaja!
