Lično
Festival Mediteraneo – Ogledalo kao takvo
Po drugi put za redom, na fejsbuku je najavljen, „održan“ i otkazan festival Mediteraneo. Umesto festivala vina, dobili smo samo obično veliko ogledalo
Bila jednom jedna poljana, pokrivena peskom i divljom travuljinom. Nekada malo i pod barama koje su se zimi ledile, te postajale improvizovana klizališta. Na toj poljani, koja je već tri decenije novobeogradski blok, sastajale su se predpubertetlije iz dva susedna bloka da malo rasprave neke stvari. Sportski čestito dečije pesničenje, odnosno ništa preterano pogibeljno. Iza te dve grupacije su uvek išli glodarčići koji su se bavili pljuvanjem i ostalim „časnim“ radnjama nad malo nokautiranijim akterima tuče. Dakle, otkazan je Mediteraneo...
Izuzetnu stručnu ekspertizu ovog razvoja događaja sa posebnim akcentom na posledice, dao je Tomislav Ivanović i iz te perspektive se tu zaista nema šta dodati. No, da li je Toma dovoljno dobro pročitan? Svako ko se vinom u ovoj zemlji bavi, a nije očekivao ovakav rasplet, bilo bi bolje da se bavi nečim drugim. U pitanju je bila samo strategija izvlačenja. Nešto slično poput Mahatme iz Bajčetine, stiropora i uskršnjeg žumanceta. Ono što Jusein Bolt razvija na stazi je brzina stondiranog puža u odnosu na brzinu kojom ovaj narod zaboravlja. Zato neki dobijaju po milion šansi, a neki drugi samo jednu jedinu vasceli život iščekuju, sa zakletvom sebi da je neće uprskati. Imamo li pravo da dajemo beskonačne šanse?
Ozbiljno narušeno zdravlje organizatora je nesporan argument za nepojavljivanje tog istog organizatora na rođenoj manifestaciji. Uz iskrene želje za što skorijim ozdravljenjem, doslovce je tako! Međutim, iako preterano zvuči, a i Toma (Ivanović, a ne Mahatma) je to lepo zapazio, potpuno je neozbiljna filosofija: jedan čovek – festival. Da se vratimo na preteranost, bilo je slučajeva kada je ceo fudbalski tim (ne dao Bog ikada više) stradao u avionskoj nesreći, pa su se snalazili i igrali dalje, zar ne? Sećamo li se dakle tog Mančester Junajteda, odnosno Bezbijevih beba, valjda?
Naprosto, ko voli da čita između redova, mogao je sve to da nasluti na vreme. Prodaja karata za festival nedelju dana ranije, uz obrazloženje o navodnom izbegavanju nesnosnih gužvi na ulazu(!?), već je bila jasan pokazatelj kraha. Kao da će se u Metropolu odigrati erotska monodrama sa Monikom Beluči u glavnoj ulozi, pa će biti srče od vrata do Terazija?! I prošle godine, mada neznatno slabije pompezno najavljivan, ovaj festival je odložen. Objašnjenja nije bilo. Poslednji održan (pre dve godine), po rečima samih učesnika koji su tu najmerodavniji, može se svrstati u kategoriju jako uspelih. I tako se, kao, lagano došlo do kredita. Može? E pa ne može... Potrošen je!
Međutim, to što ne može, ne opravdava gotovo orkestrirano seirenje nad pokojnim Mediteraneom. Onako kako se danas prave festivali i festivalčići je nešto što polusposobna tri čoveka mogu da organizuju u okviru tri kreativna popodneva, sa bahatim pauzama za obede. Dokaz za to je najveći skup domaćih vinara u prethodnih godinu dana. Bilo je dovoljno da „rumeni žućo“ objavi kako želi da kupi par miliona boca. Resto je obavio g. Radenković u toku večeri. Znači, kada postoji motiv, onda se sve može i to za vrlo kratko vreme. Koncept je ovde, kao i uglavnom svuda sličan, o čemu smo već milion puta pisali. Četiri nogara ili pijačna tezga, kofe sa ledom, posteljina preko astala i to je to... Da moja pokojna baba to organizuje, bar bi se potrudila da svakoj vinariji ishekla logo. Baneri od četiri ’iljade dinara iza leđa i super... Spektakl! Jedina nada je obrnuta proporcionalnost – Što je skuplji luster iznad lobanja, to je manje vašar. E pa nije gospodo, sve je to isto...
Segment koji pravi razliku među festivalima je uvek ono sekundarno, prateće, ponekad nekontrolisano. Salon vina u Hajatu ima sjajan prateći program! Vinski ilegalci imaju gotovo hipnotičnu atmosferu, Wine Jam genijalno brendirane, univerzalne vašarske kofe... BeoWine Fair na Beogradskom sajmu ima neuporedivo najbrojniju publiku. Festival u Nišu vrišti od entuzijazma i posvećenosti. Vinosaur u Banja Luci besprekoran odnos prema izlagačima, Lazarevac vole vinari... Mediteraneo je trebalo navodno da ima po parčence od svega toga i zato je ostao nokautiran. Odbrojeno mu je do hiljadu, nije ustao i to je to. Ta priča je gotova trajno i na tome se sve završava, ako smo uljudni. Neke razumne reakcije, poput pominjane, Ivanovićeve, pomažu u prigušivanju i usmeravanju evidentne bruke. Do stranih eksperata, odnosno kičme pratećeg (halabučno najavljivanog već nekoliko meseci) programa, svakako će dopreti reakcije odmerene i zaista stručne vinske javnosti. Naprosto, svi im se najiskrenije izvinjavamo! Doduše, samo to i možemo...
Vinovnik
