Lično
Gala ilegala, sistemska vertikala
Vinski ilegalci verovatno ne bi „napunili“ publikom najveći hangar aerodroma u Meksiko Sitiju, ali jednoga dana, ko zna?
Vinska ilegala je grupica mladih ljudi promenljivog brojnog stanja, poprilično odanih vinu. Nisu baš sigurni šta rade, ali to rade sjajno. U subotu je (06. 06. 2015.), pod njihovim „o ruk“ pokroviteljstvom održana još jedna manifestacija, naoko identična punoj kofi sličnih, no ipak, daleko drugačija. Pisac ovih redova je prošpartao širom zemlje kroz skoro sva organizovana točenja vina i tek sinoć, došao do jednog jako važnog zaključka. Hajde ovako, da pogledamo... Uvek su to ista dva improvizovana šaltera, jedan za naplatu karata, a drugi za najam čaša. Uvek su u pitanju isti, dragi ljudi, na koje nalećete još „s kapije“... Uvek su u pitanju stolovi sa kiblama, flašama i reklamnim materijalima, kao i rol banerima iza leđa izlagača. I sad ste u situaciji da je jednom prilikom atmosfera odlična, a drugi put mučna. U čemu je kvaka? Pa izgleda da „sortni sastav“ vinarija ima ključnu reč. Kod većine organizatora, znajući ko je sa kim dobar i ko koga tu mora nešto da „ispoštuje“, tipa: „Da mu (im) učinim...“, vi gotovo na slepo možete predvideti čak i ko gde stoji, a kamoli učestvuje. Kvaka je u iznenađenju...
Pojam – vertikala, se u vinskom svetu isključivo vezuje za degustaciju vina istog naslova ali različitih berbi... Ono što smo mi, srećnici koji su prisustvovali sinoćnjem događaju te na taj način dali aktivan doprinos, doživeli, je vertikalni presek srpskog vinarstva. Zašto tako smatramo? Spajajući na jednom mestu vinarije, od genijalnog Boleta iz Pančeva („Rođače, pa kako ti se zove vinarija?“ „Moja?“ „Ne, nego od mog pokojnog teče. Tvoja naravno?“ „A ne znam, brate, što mora da se zove?! Probaj vino!“), pa do samog vrha vinskog Balkana, predstavlja spektakl za sebe. Naime, kod „kontrolisano haotičnih ilegalaca“ nema ponavljača. U odnosu na prethodno dešavanje, potpuno novi sastav. I ponovo sjajan!? Hoće li biti dovoljno novih vinarija za sledeći događaj? Ne sumnjamo da da! Posle onog od sinoć, nesumnjivo.
Izlagački prostor je bio podeljen u četiri nejednake celine. Na ulazu u „skromnu“, nadfunkcionalnu „gajbicu“, stajao je (par sati) Kosta sa svojim župskim samotočno - blagorodnim arsenalom. Unutra, dve celine: U manjoj sobi, samo tri vinarije, odnosno: dve i Bole. Dakle, tri! Mašinsko – kreativna soba lucidnih entuzijasta: Bole, brat Pušelja (princ garaže) i Chichateau, vinarija koja brzinom projektila leti u najveće visine. Samo za ovaj deo sveta, dan je mali. Brzo probate sva vina, koja komotno ne moraju biti baš toliko kvalitetna, ali sa njima možete pričati satima. O vinu i svemu ostalom... „Ludo burazere, skroz ludo... Za sve pare, ludo!“
Centralnu sobu je zaposeo najveći broj vinarija. Podrum Trivanović (svuda i na svakom mestu – za pohvalu), ponos Vršca – Vinarija Selecta, Vinarija Ilić-Nijemčević, nove nade – Vinarija Deurić i zasluženo iznagrađivani srpski Škoti - McCulloch Wines sa jedne strane, a sa druge su naši stari znanci, Podrum Stari Dani (za mnoge otkriće), koji je delio astal sa ODPF Radmilovac – Vinarija. U nastavku, šarmantni Podrum Somogyi, galantna Vinarija Kovačević, Podrum Janko sa svojom teškom artiljerijom, egzotično Vino Budimir i interesantni Aca Popović. Toliko o trećoj celini, za koju je opet, potrebno više dana da se to temeljno konzumira i ovlaš proćaska...
Četvrta celina, koja je verovatno najbolje i prošla zbog činjenice da su sve vreme bili na vazduhu, nalazila se iza kuće. Vinarija Temet, Vinarija Aleksandrović, Vinarija Matalj i Vinarija Belo Brdo... Ma da, samo to! Revija preozbiljnih vina, u neobaveznoj, više nego prijatnoj atmosferi, učinila je da „veranda“ asocira na neka davna vremena političkih mitinga. Mnoštvo pozitivno naelektrisanih ljudi na kičmi iste misije: Objasniti i sebi i svetu koliko dobrih vina imamo.
Sem toga, važno je ukazati na još jedan fenomen. Na radost, sreću i ponos, nismo naleteli ni na jedno vino iz kategorije – nevino. Sve što smo probali je bilo, da tako kažemo, bolje i od sebe. Ovaj efekat se uglavnom uočava prilikom poseta vinarijama, pošto se najbolje vino, naravno, pije na izvoru. Pa otkud onda i sinoć? Odgovor je jednostavan: U savršenoj, dobronamernoj i ljudskoj atmosferi, kakvu (sem par izuzetaka) imate u svakoj vinariji, vino reaguje i strojevim korakom pregazi svoj maksimum. Verovatno je tu ključ uspeha „sinova ilegalaca“.
Uspeh ovog događaja je poprilično opterećenje za pleća organizatora, ali pošto oni bar „plećaka“ imaju dovoljno, važno je da se drže zajedno, rasporede teret i prihvate činjenicu da su svuda i na svakom mestu koje ima vino kao stožer, upravo ta grupa. Znači, bez ludiranja i „mladalačkih“ davanja oduška! I tada će nastaviti da dobijaju, kao što su je i sinoć dobili, svu podršku ovog sveta za nastavak svojih akcija koje su malo drugačiji vetar u jedra srpskom vinu...
Vinovnik
