barell

Lično

25. oktobar 2016.

Gde da se pojavim

Kraj kalendarske godine započinje završetkom berbe. Tada startuje sezona sajmova i festivala. Gde ići?

Sve veći broj vinskih manifestacija koje se održavaju širom zemlje, a neke i u istom terminu, istovremeno raduju i zbunjuju. Kome se privoleti carstvu? Davnih dana, na ovim stranicama smo pisali o tome da će „poplava“ festivala i sajmova nužno dovesti vinarije u situaciju da svojim ljudskim resursima dodaju i specijalizovane osobe za ove vrste promocija. Nije zgoreg „zapljunuti se“ na što više mesta, a kraj još jedne naporne i „borbene“ berbe (2016), ipak zahteva i malo odmora. Kako te stvari pomiriti i optimizovati sve oblike energije?

Odgovor nije lak i nalazi se u samom pitanju. Optimizacija! Ono „Ma ne idemo nigde, šta će nam to!?“, više ne pije vodu. Širenje svesti o sopstvenom postojanju, u sve muškijoj borbi na slobodnom tržištu apsolutni je prioritet. Negde se, naprosto, mora. Dolaze nove vinarije i Bogu hvala da je tako. Ti novi se upinju iz petnih žila da se od starta pozicioniraju. Nema vremena za spavanje. U pit stopu se ne služi užina. Dolazak novih na neki način pomera iz ravnotežnog stanja (čika Njutn) one koji su tu godinama i taj točak, na sreću, nema kočnicu. Ne bi ni trebalo da je ima, pošto je vinarstvo definitivno jedina proizvodna oblast koja se u našoj zemlji vrtoglavom brzinom razvija.

Opsednutost ulaganjem u proizvodnju je apsolutno opravdana. Neprestano poboljšavanje uslova u repariranim i novim podrumima svakako jeste prioritet. Međutim, valja to malo i predstaviti svetu, za šta je još uvek najbolji način – neposredni kontakt sa publikom, odnosno budućim konzumentima vina. Manifestacije tome služe. Neke vinarije (prepoznaće se), po temeljno utabanim stazama, na lokalnom nivou rasprodaju gotovo celu godišnju proizvodnju što je sjajno. Ako im je to i jedini cilj, onda se može potpuno opravdanim smatrati njihov skeptični odnos prema manifestacijama. Kažem, ako je to cilj! A opet, ne postoji gotovo nijedna (bar meni nije poznata) vinarija koja nema bar jedan javni nastup. One koje se „rasprodaju u lokalu“, pojavljuju se na lokalnim manifestacijama, bar.

Pojavljivanje na većim manifestacijama je, pored neposrednog kontakta sa budućim konzumentima, važno i za status same vinarije. Tim putem se direktno podiže i vrednost brenda, što neki zaboravljaju. Svaka prodata boca je mikro pomak na vrednosnoj skali, a javni nastup svakako da predstavlja prečicu. Izuzetno je važno da se o kvalitetnom radu na neki način i ispriča priča. (Ovde bi sada „legao“ legendarni vic o Muji i Sindi Kraford, ali nećemo...)

Oglašavanje u medijima po principu „da ne bude da smo prsli“, polako odlazi u zaborav. Bićemo svedoci sve ozbiljnijih ciljanih kampanja, čemu se posebno radujemo. Podsticaj za kreiranje potencijalnih kampanja, pored nepokolebljivo inertnih rezervi u samom podrumu, su i reakcije publike. Tu publiku, koja ponekad i neumesnim, neukim i(li) nedobronamernim opažanjima, ume da nanese emotivni bol proizvođačima, ipak valja saslušati. Što bi rekao naš narod, svakoj budali ispadne nešto pametno. Tako da bi trebalo što više biti u neposrednom kontaktu sa publikom i filtrirati reakcije. Na festivalima se čeliči i profitira. Ali... Gde ići?

Pre svega, važno je postaviti prioritete. Potrebno je uporediti termine održavanja sa obavezama. Ako se neki festival i propusti, Bogu hvala, ima ih dovoljno. Nova linija proizvoda, nova berba, novi dizajn... Ovo su samo neki od razloga za obaveznu demonstraciju vaskolikom populusu. Pri tom, cena zakupa „astala“, takođe nije nevažna. Mogućnost kompenzacije? Svakako. Nenaplaćena dugovanja za „prebijanje astalom“? Kako da ne! Zbog gore navedenih preklapanja termina, svakako da je nemoguće biti baš svugde, ali tada valja biti posebno obazriv u odabiru. Povreda krhkih osećanja organizatora je plodno tlo za određena podvajanja, pa čak i bez objavljenog spiska vinarija možemo sa 90% pogodaka anticipirati „ko će kod koga“. Naravno, posle višegodišnjeg iskustva. Deset posto iznenađenja je opet dovoljan poriv za posetu.

Odgovor na pitanje „Gde ići?“ je jako težak i zbog sličnosti koncepcija manifestacija. Sajam, festival ili salon? To što je sajam prevashodno poslovno promotivni, festival revijalno promotivni, a salon edukativno promotivni, nikoga ne obavezuje da svom događaju nadene pravo ime. Uz legendarno brkanje degustacije i promocije, kao i činjenicu da ni Bog otac ne može ovde da pokapira ko je zvanično podrum, ko vinarija, ko vinska kuća, a ko vinica, pošto se tu gleda šta je „zauzeto za moje prezime“, normalno je da imamo konfuziju. No, mladi smo u ovakvom obliku (vrhunskog, privatnog) vinarstva, pa će sve leći vremenom. Što bi rekli Englezi: „Zasadiš travu, paziš je dvesta godina, pa ti ispadne ovako lepa...“ Do tada, gde ići? Gde god, samo budi negde...

 

Nenad Andrić

 

Profesor Dionisije

"Pijanstvo nije ništa drugo, nego dobrovoljno ludilo."

Seneka