Vest
I izabraše oni prvog među jednakima – Izbori u udruženju somelijera
SERSA je dobila novog predsednika, a mi nismo dobili najavljeno saopštenje. Dejan Živkoski je novi predsednik udruženja.
Na godišnju skupštinu SERSA (31. 01. 2014.) se nije moglo nikako ući, pošto je iz nebuloznih razloga ona bila zatvorena za javnost. Ni formalne („Molimo vas da nam...“), ni neformalne („Mora da se zezate!? Ajde brate, vidi mi...“) molbe da se prisustvuje skupštini nisu dale rezultate. Ostalo je sve na višestrukom obećanju: „Javljam ti lično, čim se završi. Izvini!“ uz „Izdaćemo zvanično saopštenje.“ Doduše, bilo je tu i male škole pragmatizma: „Informiši se preko fejzbuka!?“ No, svako ko se bavi smislenim sastavljanjem rečenica, nailazi i na teže uvrede. Ova se može smatrati krajnje benignom, ležerno posađenom u hladovinu simpatičnosti.
Primarna bolest našeg vinskog sveta je karcinom kašnjenja. Na tom talasu ni najavljeno saopštenje nakon završetka skupštine udruženja somelijera nije stiglo. Pošto ga nema, a toplo nam je preporučeno da se informišemo preko fejzbuka, prenosimo samo ono što smo mogli sa istog i saznati. Dakle... Malo mrljavo, donekle vidljivo na platnu, stoji da je skupština imala dnevni red podeljen po tačkama. Iskustvo sa prošlogodišnje skupštine kazuje da je verovatno u pitanju bio godišnji presek učinka, zasluga, finansija i ostalog, ali zbog nemogućnosti da sagledamo dnevni red preko fejzbuka, ostaju samo insinuacije. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi je postojanje tačke - Izbor novog predsednika. Kandidati su bili Ivica Stojanović i Dejan Živkoski. Kuloarska falš anticipiranja su najavljivala druge protivkandidate g. Živkoskom, ali se na kraju sve svelo na g. Stojanovića.
Fejzbuk dalje slikom kazuje da su učesnici skupštine u savršenom redu „Hajde sad, jedan po jedan“ (inače omiljena replika iz filmova za odrasle), prilazili zapisničkom stolu i ubacivali papiriće sa jednim zaokruženim kandidatom. Kada se sve završilo i svi glasovi prebrojani, formirao se red za čestitanja. Čestitali su Dejanu Živkoskom, koji je (logički zaključak) postao novi predsednik. Novi predsednik je dobio izbore a da prethodno nije morao da vadi babe iz kijameta, deli sendviče po busevima kod Feketića i čini ostale popularne stvari pred kamerama. Jednostavno, kolege su glasale za njega, pošto su smatrale da je on prava ličnost za tu poziciju. Oni koji se bave ovom materijom mogu potvrditi da je ovde u pitanju čovek sa izraženim menadžerskim sposobnostima koji ne preza da se uhvati u koštac sa problemima. Stoga zaslužuje apsolutnu podršku u borbi za dobijanje statusa ovog, još uvek, nažalost, formalno nepriznatog zanimanja. To je pitanje svih pitanja.
Da bi sve valjano funkcionisalo, neophodno je i otvaranje. Svaki vid promocije somelijerskog zanata (u najboljem smislu te reči) trebalo bi da pomogne. Novi predsednik se i ranije oglašavao, te uzimao u zaštitu udruženje kada je smatrao da postoji razlog za to. Od petka (31. 01. 2014.) to mu postaje i obaveza. Na ovu lakrdiju sa zatvaranjem skupštine, cenimo da nije mogao da utiče, pa mu to ne stavljamo na teret. U nastupajućem periodu ipak očekujemo transparetniji pristup, pošto ovako samo možemo nagađati da li su u pitanju neke mutne rabote. Sednice državne skupštine su otvorene, a sednica skupštine somelijera zatvorena!? Ajmo to malo ozbiljnije!
