barell

Vest

27. april 2017.

Igrati po pravilima

Ruska Federacija je zabranila uvoz vina vinarije „Plantaže 13. Jul“ iz Podgorice. Danak političkih igara?

Pre 113 godina, Rusija i Japan su ušli u „sitnu raspravu“ oko Mandžurije, Koreje, Tajvana i još nekih malih teritorija. Od cele planete, u pomoć Rusiji je stigla samo crnogorska objava rata Japanu. Japanci su izlupetali Ruse (gotovo pa istorijski raritet) za nešto više od godinu dana, pozicionirali se kao ozbiljna sila, ne samo u istočnoj Aziji, nego i šire, a formalni rat sa Crnom Gorom je ostao na snazi 102 godine. Tek 2006-te je stvar džentlmenski rešena. Od same objave rata, pa sledećih nekoliko decenija, veliko je pitanje da li je neki Crnogorac uopšte i video Japanca, ako se izuzmu general Jovan Popović Lipovac (nosilac četiri (!?) ordena Svetog Georgija, najvećeg ruskog vojnog odlikovanja, između ostalog) i njegov neveliki, ali junački odred. Sve u svemu, u Rusiji su tada tvrdili da im je Crna Gora jedini iskreni prijatelj u svetu.

Odnosi dve države (Rusije i Crne Gore) donekle su narušeni od trenutka kada je crnogorska vlada po preporuci Brisela uvela somnabulne sankcije Kremlju. Crna Gora sada hrli i u NATO, pa su odnosi dodatno pogoršani. Logična posledica devastacije odnosa, a tu se pre svega misli na budalaste sankcije, je i neki oblik protivmere. Prekid uvoza Plantaža vina je pristojan edukativni šamar i tu nema spora. Plantaže su, po nekima na žalost, a po nekima na sreću, ipak državna firma i sasvim je logično da uz privilegije idu i konsekvence. Zaokret prema Evropi, bato...

Pred drugi svetski rat Nemačka je iz Jugoslavije uvozila polovinu celokupne proizvodnje i bila najozbiljniji spoljnotrgovinski partner. Da bi se to debalansiralo, na Božić 35-te, naši tradicionalni „prijatelji“, odnosno Velika Britanija, kupuju po hitnom postupku ŠEZDESET ćurki i taj interventni uvoz smatramo jednim od najvećih cinizama u istoriji. Broj ćuraka je posle silnih intervencija čak i dupliran! E sad, ako iz Brisela stigne direktiva da se hitno uvezu 144 boce Pro Anime, kao kompenz za njihove igrarije, onda će biti jasno koliko je sati. Zbog naših dragih prijatelja iz Plantaža, toplo se nadamo da će se ovo nekako prevazići i da će Evropa, odnosno NATO ili ko god, dati neko ozbiljno i konstruktivno rešenje.

Rusi su generalno u pravu, pošto sankcije kao pitanje zahtevaju verovatno i jači odgovor. Ono gde Rusi nisu u pravu i što je ispalo jako ružno, predstavlja samo objašnjenje prekida uvoza. U vinu su našli pesticide i plastiku!? Do sada ih nisu nalazili i sada su ih našli?! Baš sada i baš sve to? Svako ko išta zna o Plantažama, zna sigurno da se u toj firmi radi iz godine u godinu isto ili bolje. Da li bi iko normalan upropastio izvoz u Rusiju, koji se inače nesmetano odvija od kako su Rusi uopšte provalili vino, tako što bi brljao u proizvodnji?! I to danas, kada je ispravnih vina daleko najviše u istoriji. Danas u vinima iz Plantaža ima nečega čega nije bilo pre dve godine? Ozbiljno laprdanje i nepotrebno nanošenje štete firmi u kojoj se čestito pravi vino. Umesto da ih džentlmenski oduvaju sa svog tržišta (izvezite to lepo vašoj NATO braći), na šta imaju pravo, globalno ih kleveću...

Što se tiče reakcija iz Srbije na ovu vest, začuđujuće veliki broj ljudi je odreagovao sa: „Ma naravno, to je sve bućkuriš... Žgaravica... Glava sutra tri broja veća, pa je motam u šatorsko krilo... Ni za sirće...“ Ti komentari su takođe ružni, preciznije prostački, netačni i tendenciozni. Složićemo se da ona najjeftinija linija zaista košta koliko vredi, ali to je slučaj sa svim velikim vinskim kompanijama i njihovom baznom proizvodnjom za široku upotrebu. Međutim, poslednjih godina je nemoguće posmatrati Plantaže bez fenomenalnih „Starih podruma“ (koštaju kao đavolji pirsing – prim. Vinovnik), ali i Vranca Barrique, Vranca Rezerve, Pro Anime, Vladike, Luče, a da ne govorimo o Valu, koji je izuzetan penušavac.

Stoga, ne mora niko da uvozi i kupuje vina crnogorskih Plantaža. Bio tu u pitanju ukus, dekret, ćud tržišta, politička volja, versko ili nacionalno opredeljenje. Zaista, ne mora. Ali ono što mora, to je da poštuje jednu veliku i jaku firmu, u kojoj jako puno ljudi vredno, pošteno i profesionalno radi. Šamar je jedno, a šutiranje u zadnjicu nešto sasvim drugo. Videćemo šta će se dalje dešavati, ali u ime svih onih koji cene rad giganta iz Podgorice, pružamo im, kao redakcija, punu podršku.

 

Profesor Dionisije

"Još nisam postao somelijer ali sam na odličnom putu. Za sada sam samo som."

Zoran Stepanović Gumeni, anonimna slavna ličnost