Lično
Ima li za vinski ’leba testa – Najava trećeg Winterfesta
Po treći put, na našoj najizvikanijoj fensi planini (Kopaonik), vinski događaj (Winterfest) kratkog trajanja (26. III – 29. III), ali dugog dometa.
Ako je najlakše nešto napraviti prvi put (ovo je deo u kome preplašeni mačići štucaju i psuju), a najteže drugi put (faza – Šta mi je ovo trebalo), onda je treći događaj, nešto potpuno očišćeno od svih problema. Onda je to pokazatelj da je manifestacija na svojim nogama. Da li su te noge stabilne i erotski prihvatljive, saznaćemo već od sutra, na Kopaoniku. Winterfest je naučno – promotivno – rekreativno – zabavni vinski hepening u organizaciji ekipe koja mu pravi starijeg brata (Interfest). Prošlogodišnji WF nije dao na licu mesta neke ozbiljnije odgovore, ali je bio jako izdašan u segmentu pitanja. Odgovori su između tog drugog i ovog predstojećeg trećeg stizali sukcesivno. Da li je bio koristan? Bez ikakve sumnje, jeste. Važno je da se kotrlja...
Za predstojeći WF organizator je neznatno smanjio broj panel diskusija. Svako ko je prošle godine ispratio sve diskusije (nas desetak), nakon završetka tog WF-a se osećao prilično iscrpljeno. Prateći program nije ni omirisao (pasuljijade, žurke, ad hoc organizovana zezanja...). Ove godine su paneli (onako, na oko) sadržajniji, kompaktniji i fokusiraniji. Da li će se puniti vreća pitanja ili će biti nešto i odgovora, ostaje da vidimo. Trebalo bi im pružiti šansu. Neki vinari koji su prošle godine bili noseći po svim segmentima ove godine ne učestvuju, ali zato su se prijavili neki drugi, koji imaju šta da kažu i pokažu. Vino je živo, a sve što je živo ima lepu osobinu da se kreće. Zato neki odlaze, a neki dolaze. Važno je da se kreće...
Treći WF, ako nikakve neposredne i konkretne koristi od istog ne bude, svakako obećava odlično druženje. Tu nema greške. I pored činjenice da su esnafske zabave poprilično nategnute i suvoparne (suve pare), vinski svet predstavlja nešto poprilično drugačije. Još kada bi do kolektivne svesti došlo to da u timskom sportu nema nezdrave konkurencije po strateškim pozicijama i da se mora globalno jačati, onda bi sve to bilo na još višem nivou. Jednostavno, jak si onoliko koliko ti je jak i komšija ili „uzdigni“ komšiju da i sam porasteš. Stoga posebno raduje „bujanje“ regionalnih klastera i dobra saradnja unutar istih. „Udruži se i kad možeš sam“ je nešto što su pokrenuli Šumadinci i to se ubrzano prihvata širom Vinske Srbije! Važno je paziti kolegu...
Sa medijske tačke gledišta WF je do sada bio interesantan. Da li je bio adekvatno ispraćen? Naravno da nije... Dobar deo kolega i „kolega“ je na prošlogodišnje druženje poslat po gotovo partijskom nalogu. Redakcije mejnstrim medija ili nemaju bar poluopasuljene ljude po „vinskom pitanju“ u svojim redovima ili su ti već poslati na nešto drugo o čemu nemaju pojma. Vinarstvo je jedino što eksplicitno valja i raste u ovoj zemlji, pa se javlja potreba za pojedincima koji vladaju materijom. O tome je sjajno pisao g. Igor Luković u uvodniku jednog od prethodnih brojeva časopisa Vino & Fino. Doduše, on tu opravdano navijački, kaže kako ćemo postati normalna zemlja tek kada svaka redakcija bude imala svog „vinskog čoveka“. Iz ove perspektive je to potpuno tačno, ali je možda i važnije za normalitet naše lepe zemlje da svaka redakcija u hodu ozbiljnije angažuje eksperte za sve što ovde neopozivo vredi. U ovom trenutku, to je samo vino. A koliko sva ta priča valja i kojim će putem dalje, videćemo na trećem Winterfestu! Važno je doći...
Vinovnik
