Lično
Janko i Darko – Šezdeset minuta u kojima se sve rimovalo
Poruka lične prirode trojici prijatelja: Znam da sam ovo obećao, ali bih napisao i da nisam! Izuzetno uspela radionica na nedavno održanom Beogradskom Salonu Vina
Uz vina Podruma Janko iz Smedereva možete bez problema da uživate mezeteći sotiranu tramvajsku šinu ili restovanu šperploču. Ono što vam od hrane pripremi Darko, sasvim komotno možete jesti uz gazirani sok od iguanine limfe (ako je ima!?). Spoj ta dva vrhunska znalca normalno da predstavlja umetnički doživljaj izuzetnih razmera. Na desetom Beogradskom Salonu Vina upriličena je radionica koja ima sve uslove da bude duboko urezana u memoriju. Ako se klin klinom izbija, onda sledeći klin dobija u nasleđe grdan problem.
„Dobro veče! Ja sam Dragan Vasić, vlasnik vinarije Janko, za one koji ne znaju (Da li takvi postoje!?), mi smo iz Smedereva i imamo neki svoj razvojni put, koji po meni ide pravilno.“ Tim rečima se Janko (Dragan Vasić) obratio prisutnima. „Dobro veče! Ja sam Darko Živkovski, šef parade restorana Pikolo i imam danas, valjda pet hiljada porudžbina za sve i svašta, ali ću se potruditi da u ovome večeras uživate maksimalno.“ Ovim rečima se Darko nije obratio prisutnima, nego ih je izgovorio u sebi. Prisutni, na samom početku pažljivi slušaoci, ispratili su Jankovo izlaganje opšteg tipa i uvod u prvo vino: Smederevka!
Smederevka je autohtona sirotica, koju je baš Janko izvadio iz sirotišta, te joj pružio roditeljsku pažnju, bespoštednu ljubav i vizionarsku brigu. Od 2007. godine, kada počinje školovanje Smederevke u domu Janko, prilikom izrade domaćih zadataka pomažu joj župljanka i tamjanika. A od 2012. godine, Smederevka se sama rve sa životom. I ide joj odlično! Jedino što fali su - drugarice. Najbukvalnije rečeno, ovo je jedina pismena smederevka na tržištu. Zbog toga, ali daleko više zbog samog potencijala i kvaliteta, Jankova Smederevka zaslužuje bezrezervnu i srčanu podršku svih vinskih faktora.
Darko je Smederevku uzdigao šmekerskim zalogajem: filet soma sa malo crvene i zelene paprike, preko čega je narendao limetu i prsnuo par kapi maslinovog ulja. Tendenciozno diskretno, sa idejom da potakne tradicionalno citrusnu Smederevku na ozbiljan striptiz. Uopšte, taj stil - Moram pomoći ortaku da smuva ribu, bio je istinski lajt motiv događaja. Darko je pomagao Janku tako što su Darkovi zalogaji isticali Jankova vina. Međutim, umesto da Jankova vina smuvaju ribu, došli smo u sumanutu situaciju da ta vina, a i ta hrana, smuvaju zajedno celu žurku. Pravi ortaci se oko takvih stvari nikada ne svađaju. Razbijanje „špricer“ predrasuda u svom najboljem izdanju!
Sa Smederevke, koja ima svoju misiju, skok na Misiju. Odličan polikomponentni (potpis enologa, Mladena Dragojlovića) šardone, tragična žrtva tržišta koje ga je progutalo pre potpune zrelosti. Ozbiljno sortno vino, koje je globalno iz inoksa, ali sa nekim procentom barika koji podseća na jedan medicinski fenomen. Periodično pulsira poput pisaljke EKG-a. Kada doktor to lepo pregleda, a vama se čini da je haos u pitanju, on kaže: „Savršeno!“ Na kompoziciju punoće i svežine ovog vina ukazao je Igor Luković, aktivni učesnik u kreiranju radionice. Mocarela u tikvici, plus pršuta, beše Darkova fascikla za ovaj besprekoran EKG, nazvan Misija. Osećaj koji je prevladao kod prisutnih može se meriti sa osećajem prilikom prispeća savršenih rezultata medicinske analize, gotovo paradno spakovanim.
Kad pomislite da ne može bolje, u ovoj konstelaciji vam se to ispostavi kao potpuna besmislica. Misija Barik, odnosno Jankov proslavljeni barikirani šardone i po najbanalnijim rukopisima koji se o vinu pišu, predstavlja savršen spoj sa dimljenim lososom. To je nivo Arhimedovog zakona u fizici. Jedan moj pokojni prijatelj je pravio nenormalno dobre punjene pljeskavice, tako što ih je punio dinstanim mlevenim mesom!? Zvuči ludo, ali je, ako mi verujete, glavobolno. Elem, Darko je došao na ideju da mus od dimljenog lososa sa mirođijom omota parčetom dimljenog lososa i to izaziva potpunu euforiju. Nastala je graja koja bi postidela minut ćutanja pokojnom dušmanu. „Ovo je sjajno!“ „Ovo je nenormalno...“ „Gospode, kako ovo ide...“ Sve se to čulo sa svih strana sale. Da bi se došlo do reči, bilo je neophodno smrskati Ming vazu i to isključivo o sopstvenu lobanju. Drugog načina bilo nije. Kada bi lososi bili svesni da će biti upareni sa Misijom, verovatno bi dobrovoljno pristajali na dimljenje. Darkova briljantna minijatura i beli ponos Jankove vinarije predstavljaju dve polutke jo-joa i tek spojene se mogu vrteti do u beskraj. Integralna simbiotika u svoj svojoj raskoši.
„Crveni Zapis, ponos Vinarije Janko, što se tiče crvenih vina.“ Ovim rečima je Janko najavio poslednji čin ove egzotične, ali moderne predstave koju je savršeno uobličio Darko Živkovski, svojom hranom, veselo serviranom na staklenim pločicama od po 100 cm kvadratnih. Nekada su se na tome mešale plombe, a danas se servira hrana. No, na taj način je kreator hteo da stavi do znanja kako je on tu samo da pomogne i „pogura“ vina. Međutim, Jankovim vinima nije potrebno „guranje“, jer se i sama snalaze odlično, pa su nekako „pod ruku“, vino i hrana osvojili sve simpatije prisutnih. Crveni Zapis iz 2011. godine je merlo u sadejstvu sa malo (7%) kaberne frana. Po sopstvenoj priči, Janko je probao razne vrste barika, ali je na kraju najbolje rezultate dobio iz barika od srpskog hrasta. Legendarni kitnjak iz okoline Majdanpeka, rastući na ovom tlu, definitivno pruža domaćim vinima sve vrste podrške. Janko ga i lično suši u dvorištu, pa sam često u nedoumici prilikom posete, da li dolazim u pilanu ili u vinariju. Još kada se probiju i mirisi iz kujne, pošto je ovaj čovek i u kujni velemajstor, onda vam tek nije jasno gde ste došli. Mada, došli ste kod Janka, a to je uvek daleko više od posete.
Darko je Crvenom Zapisu namenio dva zalogaja i to slan i sladak. Karpaćo sa parmezanom, plus maslinovo ulje, nešto kao narator u viktorijanskom teatru, odnosno uvod u ozbiljnu priču. A priča je taj vunderkind u čaši, koji se rapidno otvara i koji pored izuzetnog potencijala, miksovanog izuzetnom voćnošću, pokazuje impresivne karakteristike svežine i neverovatan sklad taninske matrice. Odlična podloga, nema šta. Kao završetak, kao zaključak i nešto kao Đorđevićeve trojke u poslednjim sekundama istorijskih košarkaških mečeva, došla je pralina od crne čokolade, punjena musom od pečenih šljiva. Epilog koji pomera standarde. Ovo savršeno spajanje vina i hrane nije uspelo da pokvari ni tradicionalno bulažnjenje izvesnih prisutnih o „ukusima o kojima se ne raspravlja“, o „važno je da se nama sviđa“, o „nemojte da nam somelijeri kreiraju ukus“... Igor Luković i Dejan Živkovski, kao emisari ove nažalost nedovoljno cenjene profesije, našli su se tu samo da daju neka propratna objašnjenja i to su činili na vrlo stručan i odmeren način. A o Janku i Darku je već dovoljno rečeno. Beše to maestralno komponovanje ukusa u svakom pogledu.
Nenad Andrić
