Vest
Kad se Sila osladi
Posle velikog uspeha Sile iz 2012. godine, Vinarija Milanović se odlučila za ozbiljan poduhvat. Deo Sile iz 2013. godine je na čokotu dočekao Novu Godinu i Božić
Na socijalnim mrežama je neko duhovito zapazio kako je berba sile u Vinariji Milanović, apsolutno prva berba u Srbiji, ako se posmatra kalendarska 2014. godina. Prvobitnu ideju, ledenu berbu, osujetili su nezapamćeno nenormalni meteorološki uslovi, koji su ovu zimu pretvorili u izuzetno ljupko proleće. Simbolike radi, ubedljivo najneuspešniji komad Dušana Kovačevića, prepisan u scenario za film „Andergraund“, zvao se „Proleće u januaru“. Pa sad, ko preživi... Što se tiče ledene berbe, ona se vrši u uslovima iz rođenog naslova, a pošto leda trenutno ima samo u bolje snabdevenim zamrzivačima, ispostavilo se da je ovo kasna berba. Neki bi rekli i prekasna, pošto se obična kasna vrši mnogo ranije od sredine januara.
„Napunjena“ šećerom, sila je obrana, izmuljana i presovana... Pokušaj da se izmeri šira je apsolutno nemoguća misija, pošto u Vinariji Milanović ne postoji širomer baždaren na potrebne brojeve. Dobro da nije eksplodirao. Ovaj hrabar eksperiment je od početka, do ove faze stanja desertne Sile, ispratio enolog Mladen Dragojlović, kome se apsolutno može verovati. Nema nikakve sumnje da ćemo u doglednom vremenu biti u prilici da konzumiramo odlično desertno vino, te da u njemu uživamo kako i dolikuje. Kada se završi potpuno proces, ostaće nekih 400 boca zapremine 0.375 litara. I malo i mnogo, zavisi ko i kako posmatra.
Vinarija Milanović, koju neki još uvek pamte pod radnim nazivom „Rittium“, je jako mlada vinarija, koja se vrlo brzo sasvim lepo pozicionirala na tržištu. Kao i svaka kuća od renomea, ili kuća koja na renome pretenduje, priprema za sledeću godinu par lepih iznenađenja. Pored pomenutog povoda ovom tekstu, desertnog vina, bićemo u situaciji da degustiramo po prvi put par njihovih etiketa iz barika. Sistemom „korak po korak“, ova vinarija se javnosti predstavila prvo i pre svega lepršavim sortnim vinima iz inoksnih posuda. Logičan nastavak je svakako, odležavanje u „drvetu“. Probus iz prethodnih godina je gotovo „plakao“ za barikom, a nema sumnje da će i sila, koja je genetski spoj šardonea i kevedinke, dati interesantne rezultate ako se pohrani u barik. Šardone, naime, lepo korespondira sa „drvetom“.
Dakle, da se vratimo na početak, novotarije zasnovane na hrabrom pristupu, neretko u vinarstvu donose prijatna iznenađenja. Slatko iznenađenje Vinarije Milanović je nešto što se sa nestrpljenjem očekuje. Između ostalog, naša zemlja je poprilično deficitarna sa aspekta desertnih vina, a i to malo što se proizvodi, kod većine proizvođača nestane u samom podrumu, ne dočekavši status vina sa police. Tu naravno ne računamo crni i beli bermet, kultna vina pre svega Sremskih Karlovaca. Bermeta ima, ali kasnih i ledenih berbi je baš jako malo. Tržište uglavnom ne kapira ogroman napor svake vrste koje vinar mora da uloži u desertno vino. Onaj deo koji tržište najviše interesuje je cena, a ona mora biti značajno veća od cena „mejnstrim“ vina. Deo tržišta koji ima svest o svemu navedenom, snabdeva se direktno po podrumima i na taj način preskače trgovce u lancu ishrane. Kada Vinarija Milanović pusti u prodaju svoje desertno vino, verovatno će desetak dana biti dovoljno da se sve razgrabi. Naravno, u podrumu. I stoga, pre no što nestane, informišite se i... Hitro u podrum!
