Lično
Ko s Parkerom Tikveš sadi, poeni mu se umnožavaju
Može se biti veliki, može i veći, ali ako želite biti najveći, morate imati sve. Slavljenička žurka vinarije Tikveš u Hajatu
Svima nama je dobro poznata vinarija Tikveš. U kakvu god prodavnicu na Balkanu da banete, nabasaćete na flašu sa karakterističnim „T“ na crvenom štitu. Više od jednog veka ova vinarija pripada samom kremu industrijske proizvodnje vina i za mnoge predstavlja nedosanjani san u plasmanu najplemenitijeg fluida. Iz perspektive životnog veka ove vinarije, tek od nedavno se prišlo proizvodnji takozvanog „takmičarskog“ segmenta. Sa lokaliteta Barovo i Bela Voda dolaze po dve istoimene etikete, koje zavređuju ozbiljnu pažnju i najozbiljnijih poznavalaca. Radionica Roberta Parkera, nosa od milion dolara, kako ga zovu širom sveta, propustila je kroz sudijsko rešeto vina vinarije Tikveš. Dobijena presuda je nedavno, veselo obnarodovana u renomiranom beogradskom hotelu Hajat.
Čime se to sa pravom podičila ova vinarija? Nakon famoznih 94 poena (skala od nula do sto, uz ogradu da tečnost za pranje stakla ima brat bratu 55), koje je pokupila crvena Bela Voda iz 2010. godine, očekivanja su svakako bila u toj ravni. Da je jedna flaša dobila preko 90 poena, to svakako ne bi bio povod šarmantnoj žurci. Evo parčeta saopštenja vinarije Tikveš:
„... Visoke ocene dobili su još i crveno vino ˝Barovo˝ iz berbi 2011. i 2012. sa 93 poena, belo vino ˝Barovo˝ iz 2012. i 2013. sa po 89 poena, kao i belo vino ˝Bela voda˝ iz berbe 2012. sa 90 poena i 92 poena iz berbe 2013. Impresivno je da je crveno vino ˝Bela voda˝ od prve procene berbe 2010. kada je dobilo 94 poena zadržalo i poboljšalo ocene za sledeće dve berbe tj. dobilo 94 poena za 2011. i 95 za 2012. godinu.“
Dakle, jednoj etiketi može da se desi bilo šta, pa i da fascinira, ali ako se ovako kolektivno „osvoji“ rigorozni žiri, onda je u pitanju zaista izuzetan uspeh, vredan najiskrenijeg poštovanja. To poštovanje su mnoge prisutne zvanice mogle lično da prenesu predusretljivom i preljubaznom osoblju vinarije, na šarmantno upriličenoj proslavi u Hajatu. Istinski se uživalo u slavljeničkim vinima i šmekerski umiksovanim, prigodnim zalogajima. Malo viša temperatura koja prati ovakav tip događaja se faktički ne može izbeći, zbog izuzetne posećenosti, zatvorenog prostora i karakterističnih osobina većine zvanica: Mnogo vole da dišu i da se kreću u svim pravcima. Muzika je puštana sa merom, odnosno nije bila ni tunjava ni preglasna. Globalno gledano, sasvim uspelo popodne sa slavljeničkom vinarijom.
Da se malo, ovako na kraju, osvrnemo na podnaslov. Vinska industrija ima neka pravila koja nisu toliko česta u ostalim oblastima. Naime, velike vinske kuće i one koje imaju pretenzije na to zvanje, prave nekoliko, takozvanih, linija proizvoda. Obično su u pitanju bazična, mejnstrim i premium. Neki giganti ih imaju i više, poput Antinorija, recimo... Izuzetno je važno te linije u svakom pogledu razdvojiti, pre svega kvalitativno i vizuelno. U vinariji Tikveš postoji jasna separacija po osnovu kvaliteta i vizuelnih rešenja. Na samom krovu ove piramide je „Teroar“ sektor, gde se nalaze nagrađene Bele Vode i obe varijante Barova. Oformljavanjem te neophodne linije, ukucan je i poslednji ekser u slavodobitni ram velikog Tikveša, čija ekipa sa ponosom može reći kom timu pripada. Pa ništa, vidimo se dogodine na istom ili nekom drugom mestu, pošto ima još meta: 96, 97, 98...
Vinovnik
