Vest
Lako je biti prorok – Duplo zlato za Barbaru u Berlinu
Da sačekamo sve? Da grupišemo na mesečnom nivou? Da idemo redom? Trofej za Barbaru u Berlinu...
„Znamo za ovo već desetak dana, ali da ne preterujemo...“ Postoje SMS poruke i postoji poruka od Dragane koja uvek razvedri. Gde god postoji WiFi, pita se za pasvord. Pasvordi se po prirodi razlikuju, ali jedno pitanje dominira: „Da li je sve spojeno?“ Svakako jedno od glupljih pitanja u Kosmosu, pošto još nisam naleteo na razdvajanje reči u pasvordu. Isto tako, kada je u pitanju Vinarija Aleksić, pita se samo „Šta ste dobile od medalja?“ „Da li ste uopšte nešto dobile od priznanja?“, pitanje je koje pripada gore navedenom korpusu „Da li je sve spojeno?“. Naravno da su i u Berlinu dobile priznanje, ali ovoga puta je to veliko, duplo zlato za Barbaru.
„The Berlin International Wine Competition is the first major international wine competition with TRADE ONLY judges comprised of: buyers from the top retail stores, sommeliers, restaurant owners, hotel beverage directors, distributors and importers. Unlike other wine competitions, these judges have purchasing power and the ability to make a direct impact on brand sales.“ Ovaj tekst se nalazi na naslovnoj stranici veb prezentacije takmičenja i govori više nego dovoljno. Oko 300 uzoraka iz 15 zemalja... Izvoz „Aleksićki“ u Nemačku raste, pa je duplo zlato samo dodatno ulivanje visokooktanskog goriva u rezervoar „Ženskih ruku dela“ vinsku raketu. Barbara, njihov već etablirani roze na internacionalnoj vinskoj sceni, definitivno je u odličnoj formi.
Od postanka Vinovnika, premijerno predstavljanje Barbare je prva prezentacija kojoj smo kao redakcija zvanično prisustvovali. Dok sam živ sećaću se poluuplašene Dragane (ovo danas zvuči kao naučna fantastika!) koja vapi preko mikrofona: „Đurđaaaaa!“, kako bi prizvala prekaljenu lavicu, gospođicu Katić, da preuzme predstavljanje. Nije mnogo vode prošlo Savom od tada, a sve izgleda mnogo drugačije. I tada je Dragče (Dragoslav Mihajlović, vinski neiskusan, ali fotografski preiskusan) fotografisao Barbaru kroz led, pa je nastala možda i ponajbolja slika vina ikad. Posle su ga svi kopirali, a među prvima pisac ovih redova.
Mnogo toga nas vezuje za ovu našu drugaricu, kojoj smo pre četiri godine pohitali u medijske „babine“. Od razvejavanja muskatno hamburškog skepticizma, preko podrške u estetskom zaokretu vinarije, zatim moćnog spoja vina i poezije (Prever), pa do samog vina kao suštine... Iz svih tih razloga, svaki uspeh baš ovog vina doživljavamo vrlo posebno.
A da sagledamo sad malo globalno. Paradigmatičnost dvostrukog zlata u Berlinu je i u činjenici da je u pitanju roze vino, segment proizvodnje na koji se ovde gledalo sa dosta skepse. Razvejavanje predrasuda da kao zemlja pravimo roze iz špricer-nužde, ozbiljnije su narušili trofeji iz Sofije za najbolji roze Balkana (Kiš, pa Vinum), a sa ovim rezultatom u Berlinu, Barbara je stavila tačku. Da, pravimo kvalitetna roze vina i svako ko misli drugačije, ima pravo na svoje pogrešno mišljenje.
Dok se ovaj tekst kuca, Dragana sigurno sprema novi SMS. Uopšte, kada vam je dosadno, pitate Aleksićke šta ima novo. Nečeg uvek ima... Živa bila, Barbara!
