barell

Lično

28. avgust 2017.

Makaze ili akvarijum

Ovogodišnja berba je počela... 2017-ta, od mraza do žege.

Društvene mreže se polako zatrpavaju fotografijama punih gajbica na traktorskim prikolicama. Prvo belo grožđe munjevito pristiže u vinarije. Šta možemo očekivati od ovogodišnjeg roda?

Ova godina je bila nekako linearna i meteorološki „ravna“. Nakon potencijalno izuzetno opasnog, prolećnog mraza koji je par dana ledio duše, usledila je jedna od žega za poštovanje, što bi se reklo. I pored činjenice da se kod nas u zemlji grožđe gaji „po vertikali“, odnosno od krajnjeg severa do krajnjeg juga, vrućina je „tukla“ kao za dnevnicu. A traje i dalje. Tu i tamo, bilo je i nešto malo grada, čisto da ukaže na svoje postojanje i toplo preporuči osiguranje roda.

Kada je ekstremno u pitanju, onda je svakako bolje da prži nego da davi (kišurine četrnaeste). Lakše se dejstvuje, kada je dejstvovati moguće. Uz svega nekoliko sporadičnih padavina, pristup vinogradu je bio gotovo na dnevnom nivou omogućen, pa se može reći da se sudbina grožđa u priličnoj meri nalazila u rukama onih koji ga neguju. Mnogima je to i više nego dovoljno. E sad, kako je ko radio, tako će mu i biti. U nekim delovima zemlje bobice su manje, umereno dehidrirane, ali je grožđe u dobrom stanju. Ovde ćemo stati, zbog potencijalne opasnosti da nešto izbaksuziramo.

Nekoliko vinarija se, što po tradiciji, što inicijalno, priprema da malo „javnije“ obeleži ovu berbu. To je za svaku pohvalu, pošto popularizacija vina kao takvog, ima ozbiljnog aduta u radu u polju. Posmatrajući ogromne poslovne, mahom staklene zgrade, koje liče na grandiozne akvarijume u erekciji, nemoguće je oteti se utisku da su upravo akvarijumi u pitanju. Ideja da vam se na poslu „pušta vazduh“, tipa – malo jači kiseonik, da bi bili budni i produktivni, meni spada u zastrašujuće. Da ne idemo dalje u polja zavere.

Za razliku od rada u akvarijumu (ograničenom po silesiji parametara), držanje makaza u vinogradu, uz hod kroz nepregledne redove čokota i udisanje samog smisla prirode, u tom trenutku nekako lične, nema cenu. Rad u polju jeste težak, često i jedva isplativ, ali... Svi sajber liftovi, identifikacione kartice, nametnuti dres kod (sako, uzemljenje ispod guše, lakovane gilje...), sve se to stropoštava u vodu pri sudaru sa čistim vinogradskim vazduhom. Ovo smatra neko ko je rođen i odrastao na betonu, da ne bude zabune.

Postoji jedna idiotska teza, koju je svako od nas nebrojeno puta čuo – Mora se samo umreti! Ovo je toliko glupo, da boli... Umreti se može, po većini i mora, ali za smrt je neophodan život. Ne može umreti nešto što nije živelo. Kada je čovek u pitanju, da bi se vodilo da je umro, preduslov je da bar jednom udahne i oseti vazduh. E sad, kakav vazduh čovek namerava da diše, u većini slučajeva je stvar ličnog izbora. Vazduh u vinogradu spada u izuzetno jake i sigurno najzdravije opijate.

Neke vinarije će vas zvati da uzmete učešće u berbi. Ritualno, sat, dva, tri, možda i ceo dan... Svoj poziv opravdavaju sa: Da se i sami uverite koliko je taj posao težak. Efekat je upravo suprotan. Shvatićete koliko je taj posao prokleto lep i zdrav. I posao je! Mnoge sportiste smo „pustili“ iz svojih klubova da negde tamo bolje žive i bolje svoj posao rade. Ubrzo se uverimo u to šta smo ispustili. Bojim se da se slična stvar ne desi i sa našim rođenim poljoprivrednim zemljištem. Da ne kukamo kad ga uzmu Švaba ili neko drugi i naprave na našoj zemlji čudo, u trenutku kada ona više nije naša. A mi se već svi preselili u akvarijume, gde se radosno kotrljamo na pokretnim stolicama i oduševljavamo svaki pogotkom papirne lopte u kantu za đubre. Nećemo valjda...

Dakle, zvaće vas vinarije i ne budite lenji, nego dajte šansu sebi da osetite prirodu i ono što ona nudi, kada je ispoštovana. Neki su spremili lep program, ugostiće vas kako to samo oni znaju, a verovatno ćete i poneti nešto grožđa domu svom, u formi jednodnevne uspomene. I kada posle godinu ili dve, budete kupovali flašu vina od grožđa koje ste makar i na sat vremena brali, osetićete neku nijansu ponosa. To je garantovano! Stoga, svi u berbu i neka nam je svima sa srećom, pošto (po milioniti put napominjem) su jedino vinogradarstvo i vinarstvo oblasti u kojima iz dana u dan strahovito brzo rastemo. Izađimo iz akvarijuma!

 

Vinovnik

 

Profesor Dionisije

"Neka te ne zabrinjava što se za tvoje mogućnosti ne zna, već se radije brini o tome što ih nemaš dovoljno."

Konfučije