Lično
Malčix – Niški Matrix u četiri odaje
Vinski Podrum Malča, lociran na par kilometara od Niša, predstavlja ostvarenje dobro koncipirane istorijske slagalice sa pogledom u kontrolisano lepše sutra.
Bez ikakvih problema, baziranih na debelom i zadriglom egu, mnogi tekstovi na ovim stranicama su počinjali totalnim raspadom predrasuda, od strane autora. Idemo dalje u tom duhu: Milana (Aleksića, enologa Podruma Malča) sam upoznao u Nišu, na fenomenalnom festivalu unutar zidina tvrđave. Vaspitan, pristojan, stabilan momak... Nakon pola sata, razgovor je, otprilike, tekao ovako:
„Zamolio bih Vas da probate naše vino! Evo imamo...“
„Zamolio sam i ja Tebe da mi ne persiraš i vidi kako mi loše ide!“
(smeh) „Dobro, evo, prestajem! Voleo bih da vidim šta ćeš reći za naša vina iz amfora. Jesi li ih pio nekad?“
„Ajde da se vređamo! Naravno da jesam. Samo, Milanče, nisam baš neki ljubitelj te nekrofilije... Što se jednom zakopa, posle je samo za sudsku medicinu...“
„Napomenuo bih da su nam vina i organska.“
„Auh! Pa to je baš duplo golo... Sok od konja i to verovatno Bukefalovog praunučeta, naprasno preminulog... Još nisam probao nešto iz amfore, a da je uopšte bilo pitko.“
„Ako ti se ne sviđa, prospi.“
„Kako da odbijem?“ (sipanje)
Prvi srk, iznenađenje... Drugi – Ovo, bre, uopšte nije loše!? Kod trećeg srka sam već skapirao da je u pitanju nešto sasvim drugačije.
„A kako da prospem kad je odlično!?“
Tako je sve počelo: Amfora je dobra fora!
Gospodin Bora Jović, vlasnik Podruma Malča me je nazvao u trenutku kada sam ja već samoinicijativno isplanirao da se teleprontujem (veliki pozdrav za ministarstvo odbrane) u Niš. Da li ima šesto čulo? Sedmo... U svakom slučaju, očigledno je da ima više čula od običnog čoveka. Momak iz gornjeg dijaloga, Milan, inženjer zaštite bilja, u ovom podrumu i enolog, ima vrlo retko prezime u srpskom svetu vina – Aleksić. Legendarne vranjanske sestre, Nebojša (vlasnik Temeta), Ivan (jedan od najboljih vinskih komercijalista) i da ne nabrajamo dalje... Dobro, nije ni gospodin Bora jedini Jović, pošto postoji i Saša... O tome sam razmišljao na prilazu podrumu, ne shvatajući zašto je to uopšte bitno. Međutim, ovde je sve i bitno i nebitno. Sve je opušteno, ali profesionalno zategnuto. Ovde je sve iz podsvesti poznato, a potpuno novo. Dobro im došli u Malčix – Niški Matrix!
A možda ste im dobro došli u film „Četiri sobe“? Doduše, kompleks Malča matriksa ima skoro trideset nezavisno – zavisnih, manjih ili većih, namenski doteranih prostora. Istorijska vertikala koja predstavlja okosnicu ovog putovanja kroz vreme u mestu, su četiri odaje za proizvodnju vina: Rimska, Nemanjićka, klasično srpska sa početka dvadesetog veka i savremena. Sve četiri su u funkciji i u svakoj ima vina. Zvuči neverovatno, ali je tako. Poštovanje tradicije i sanacija korena su najbolja investicija u optimistični futur. Toga je gospodin Bora bio poprilično svestan kada se u ovu vinsku avanturu upuštao. Doduše, u svojoj ekstremnoj skromnosti i još naglašenijoj pristojnosti ne bi priznao, ali tvrdim da je tako. Koncept vinsko – turističkog kompleksa Malča nije nešto što se tek tako desi. Ako negde postoji vizija, onda je to ovde.
Najveću pažnju izaziva „Rimska kuća“ u kojoj se na centralnoj poziciji nalazi osam poklopaca. To su zaptivači za amfore, originalno nabavljene u Gruziji, koje primaju ponaosob po dve tone vina. Pola pripada belom, a druga polovina crvenom. Noseća sorta Carice Jelene je italijanski rizling, a unutar Konstantina Velikog su merlo i kaberne sovinjon. Ako se za neka vina sa pravom može reći da su kompletno egzotična, onda su to ova dva, carska. Po karakteru su zasigurno najbliža dugogodišnjim stanarima bačvi, ali su opet i bezbedno daleko. Dah pčelinjeg voska je nešto sa čime vam se poslednji molekul gutljaja javlja iz utrobe. Da, definitivno amfora. I kad smo kod - definitivno, ova vina se naprosto moraju probati... Ako može bez predrasuda, bilo bi i to lepo. I kad bi to još bilo na samom izvoru, onda tu pada ozbiljno zaljubljivanje.
A da će vas dočekati sa dušom i od srca, u to nemojte sumnjati. Namerno ne pominjem familiju, pošto je empirijski dokazano da familija ume da napravi cirkus. Pustiće vam, u svojoj sali za te namene, gruzijski film o izradi amfora, a zatim provesti kroz sve faze procesa i ostale zanimljive objekte. Nećete se osećati kao kod kuće, pošto kod kuće uvek mora nešto da se šljaka. Ovde se uživa! Ubaciće vas u „mašinu“ i pokazati vam koliko jedan dan može biti kratak. Malča je mesto gde dan proleti. Bio, video, doživeo... Boru i Milana sam kao ludak molio da ne otvaraju amforu, međutim, nije bilo šanse. Dan je morao biti zaokružen lakim testom stanja Konstantina (2013) direktno iz amfore. I hvala na pitanju, odlično je!
Tako da... Imate šta da vidite, imate šta da probate, imate šta i da naučite... Put do Malče je odličan pa se jednostavno dolazi, ali se odatle značajno teže odlazi. Ulazite u ozbiljan kulturno istorijski eno matriks i posle toga se vraćate svom domu sa još jačom željom za povratkom. Jedini realan problem je nedostatak jakih vinarija u neposrednoj okolini, ali je Podrum Malča ipak, spektakl za sebe. Nedostatak ozbiljnog vinskog komšiluka koji bi dodatno privlačio radoznale turiste, oni su rešili na najteži jednostavan način: Okupiraju vas sami za ceo dan. Sve ste sad razumeli, a ništa vam nije jasno. Amfora je, bar u Malči, fora, a ljudi koji Malču čine su - gravitacija za sebe. Retko fini svet!
Vinovnik
