Vest
Malo para, a mnogo muzike – Orfelin u tri boje
„Hari Poter i Iskusni podrumar“, izdavačke kuće Iriški Podrum, udato Kovačević
Dugo se već zna i to nije nikakva tajna da srpsko vinsko tržište čeka domaćeg vi(zio)nara koji će ozbiljnije „zagaziti“ u zonu „vina za svaki džep“. Kupovinom Iriškog Podruma, vlasnik Vinarije Kovačević je preuzeo na sebe misiju žestokog momačkog laktanja sa uvoznim „špricerašima“. Sve oči najiskrenijih ljubitelja vina, koji su i pored uvreženog mišljenja ipak ljudi sa skromnijim materijalnim resursima, fokusirane su na ovu firmu. A firma je napravila tri vina: belo, roze i crveno, nadenuvši im u istoriji našeg vinarstva najcenjeniji mogući naslov – Orfelin. Konačno smo, na jednom mestu, bili u prilici da konzumiramo ova tri potencijalna „laktaša“.
Ako kilogram viršli košta dvesta dindži, to nam govori da je unutra meso začin, a nešto drugo osnova: Kljunovi, koske, peraja, papci, detelina, hrskavica, plastika... Sumanuto je da proizvod, ako je od mesa, košta manje nego samo meso. Tom logikom, ako pravite vino od grožđa, ono ne može da košta manje nego samo grožđe koje je u to vino uzidano. Svakako da postoje donji limiti. Gornji su deo institucionalnog bezobrazluka u incestu sa idiotskim marketingom. Ovde pričamo o tim donjim limitima. Nova vina Vinarije Kovačević će se pojaviti na policama po izuzetno popularnim cenama. Dobro, to se i tražilo. No, šta se dobija za te pare?
„Za te pare“, što bi rekao g. Đorđe Zarić (Baltasar), „dobro je da uopšte miriše“. Beli Orfelin, proporcionalna kupaža sovinjon blana, italijanskog rizlinga, šardonea i župljanke – miriše! I to miriše sasvim bogato... Ovo polusuvo vino je za svoju cenu gotovo nezamislivo povoljna rabota. Kvalitet višestruko bije cenu, tako da nema nikakve sumnje u sistemski grabež sa polica. Uzgred, na poslednjem Velikom Testu Vina u Flakenštajneru, Beli Orfelin se bez velike pompe ugnezdio među deset najboljih srpskih belih vina, uz pripadajuću srebrnu kolajnu, a na čaši nije pisalo pošto je. Malo li je?
Roze Orfelin je malo drugačija priča. Naravno da u poređenju sa izvornim Kovačevićevim Rosettom gubi trku, ali ipak je to jedan pošten roze, kupaža kaberne sovinjona, traminca i sirotog muskat hamburga. Za razliku od Belog Orfelina koji može bez blama da se lakta sa ozbiljnom belom produkcijom u zemlji, ovaj roze je ljubiteljima Rosetta interesantan, ali će svoje poklonike najpre naći među kupcima koji traže nešto drugo. Za svoj novac će dobiti značajno više nego što očekuju. U to ne treba sumnjati.
Crveni Orfelin? Kupaža kaberne sovinjona, merloa i pino noara. Mnogi vinari izbegavaju kupaže sa pino noarom, pošto on mora biti zaista vrhunski da bi potigao svoju svrhu. Teško da je on igde išta „opravio“, ako nije odličan i ako je to bio razlog mešanja. U ovom slučaju to deluje malo neubedljivo, mada se mora priznati da je Crveni Orfelin možda prerano pušten u promet. Međutim, ovo vino je sasvim korektno, naročito ako se uzme cena kao veseli faktor. Crvena vina su inače skuplja, a ovo košta koliko i prva dva. Da, neko zaista zna šta radi.
Sve u svemu, cilj je postignut. Nova linija vina iz Iriškog Podruma, udato Kovačević, predstavlja izuzetno osveženje na vinskoj sceni i kao što smo već najavljivali, učiniće ove godine tržišnu utakmicu retko zanimljivom. A ne manje važno je i to što će hodočasnici supermarketa na policama zapaziti ime Orfelin. Neko će se i zainteresovati, pa možda Zaharije dobije novi talas čitalačke publike. „Hari Poter i Iskusni podrumar“? Ako se gospodin Kovačević proširi i na izdavaštvo, te proceni da takvo štivo nije ludost, onda, verujte da to ludost i nije.
