Lično
Matić u Nišu, Niš u Matiću
Matićev opravdan osećaj da dolazi među svoje... Bio je na festivalu Naissus Wine & Fine!
Da se odmah na početku razumemo, po pitanju vina Matić je apsolutni laik, koji je do sredine pete decenije dogurao sa uknjiženim 1 (i slovima – jednim) napijanjem od vina. Od špricera, da budemo potpuno precizni i iskreni. Ako se ovom priznanju doda da se inkriminisani događaj desio pre malo manje od dvadeset godina, te da je Matić bio gost na svadbi, svaki poznavalac prilika u svetu vina će lako zaključiti koje belo vino je bilo u pitanju, a svaki iskusniji poznavalac prilika će precizno znati koliko je trajao period Matićevog oporavka. Ne ponovilo se! O spektakularnim dešavanjima, koja su godinu dana kasnije rodjacima, prijateljima i poznanicima priredili mladenci, nekom drugom prilikom.
Svako ko je bar jednom letovao u Sutomoru zna za potpunu dominaciju Nišlija kada su u pitanju vlasnici vikendica. Brat bratu, impresivnih 70% po podacima iz lokalnog katastra. Matić, čija familija takođe ima vikendicu, iako nije iz Niša, tamo je provodio letnji deo života. I to od rođenja, pa sve do sticanja prava na slobodu izbora.
Logično, Matić je celokupne letnje raspuste provodio sa Nišlijama.
Još logičnije, Matić se u školu posle raspusta vraćao brbljajući na tečnom durlanskom i bezuspešno ubeđivao okolinu da je letovao na moru, a ne na Panteleju.
Najlogičnije, Matić je iskreno i zauvek zavoleo Niš i Nišlije.
I nije čudno što je proteklog vikenda, dolazeći na Naissus Wine & Fine festival, Matić imao osećaj kao da dolazi među svoje. Sve što se tokom petka i subote događalo ili nije događalo na Niškoj Tvrđavi, dokazalo je da je osećaj bio potpuno opravdan.
Za sve u životu postoji prvi put, a Matić je tokom vikenda doživeo nekoliko tih „prvi put". Na primer, prvi put je u Nišku Tvrđavu ušetao k'o čovek, kroz kapiju. Prethodnih pet puta, a pre više od dvadeset godina, uvodili su ga jataci, čisto da se ne naruši tradicija ulaženja na filmske susrete – bez karte. U skladu sa navedenim, Matić je prvi put boravio na Tvrđavi bez semenki i kokica. Dalje, Matić je prvi put video Tvrđavu pod dnevnim svetlom i oduševio se potencijalom. I konačno, Matić će prvi put pokušati da napiše nešto o vinu.
U stvari, ne, neće pokušati. Jeste da Matić, kao i svaki Srbin, u genomu ima upisano da ima stav, uvek i o svemu. I jeste da se Matić za dva dana naslušao priča posle kojih se oseća potpuno spremnim i sposobnim da razveze na temu kompleksnosti, punoće tela i momenta berbe, sa sve ambicioznim izjavama da je na nepcima osetio ljubičicu, beli biber i zelenu papriku. Ali bilo bi licemerno da Matić, kome toliko bode oči prisutni amaterizam svuda i u svemu oko nas, pokvari istinsku veličinu i lepotu Naissus Wine & Fine festivala svojim, izvesno amaterskim osvrtom.
Ono što Matić bez dileme i bez zadrške može da kaže na ovu temu je da je prostor u kome se odvijao festival prelep, da je organizacija bila savršena, a da su ljudi koji su festival posetili predstavili Niš onakvim kakav on zapravo jeste – grad kulturnih i pristojnih ljudi koji apsolutno ne zaslužuju da im grad bude marginalizovan na način na koji se to dešava poslednjih godina.
A kada se obezbedi takav prostor i takva publika, onda izlagačima na festivalu, kojih je bilo iz svih krajeva Srbije, ne preostaje ništa drugo nego da se prepuste atmosferi i zablistaju sa paletama svojih vina, od kojih Matić, il' da crkne il' da kaže, ipak izdvaja jedan sauvignon blanc iz 2013.
Matić
