Lično
Matić u novoj epizodi - Moć marketinga
Smisao marketinga je da promoviše proizvod ili pojavu, a ne onoga ko se marketingom bavi. Hvala tetka!
Zavodljivi ukus popularnosti Matić je prvi put osetio kada je njegov sastav na temu „Juče sam sreo proleće" izabran da kao predstavnik prvih razreda bude pročitan na razglasu za Dan škole. Nadahnuti opisi beskrajnih nizova olistalog drveća i muškatli na bakinoj terasi, te efektna završnica sastava, citiram: „Meni je proleće šapnulo da je došlo na krilu laste..." (kraj citata), obezbedili su Matiću status heroja generacije.
Popularnost je učvršćena u drugom razredu, tokom kojeg je Matić visinsku zaostalost za vršnjacima pretvorio u neuhvatljivost na „Između dve vatre". U istoj igri isticao se i u ofanzivnim akcijama, tokom kojih je zdušno podržavao nepisano pravilo da simpatiju iz razreda po mogućstvu, kao dekanterom, onesvestiš direktnim pogotkom u glavu.
I kada je u trećem razredu voz na relaciji Bar – Beograd iskočio iz šina, a roditelji javili učiteljici da će se sin iz opravdanih razloga sa prvomajskih praznika vratiti sa danom zakašnjenja, prestala je da bude bitna činjenica da je iz šina iskliznuo samo jedan vagon – Matić je u razredu dočekan kao sveže izvađen iz ruševina.
Zacementirana slava obezbedila mu je pozive na sve školske rođendane, gde je tamanio sendviče sa rendanim kačkavaljem, brejkovao na kartonu, bio redovno biran za ples na „Careless wisper" i imao zapaženu ulogu u fotama.
Da je igrom slučaja rođen u Dalasu, Matić bi sa ovakvim startnim marketinškim pozicijama stekao legitimno pravo da mašta o mestu kvoterbeka, čirlidersicama i gama bratstvu. I svakako ne bi bio odveden na rekreativnu nastavu na Taru, niti imao čast da bude jedini učenik u istoriji koji je na rekreativnoj nastavi dobio paket. Dalje, američki Matić ne bi pred celim razredom zbunjeno iz paketa vadio vunene čarape, kutiju sa kolačima i čokoladni keks. Takođe, američki Matić ne bi dozvolio da učiteljica iz paketa izvadi karton od bombonjere sa motivom tri šteneta retrivera u korpi, niti bi dozvolio da učiteljica pred celim razredom pročita tekst ispisan na poleđini kartona : „Dragi naš Matiću, pošto smo čuli da na Tari ima medveda i vukova, šaljemo ti ove kuce da te čuvaju. Vole te tetka, teča i braća".
Ostaje nepoznato da li bi američki Matić ostvario svoje snove, kao što je savršeno poznato da je beogradski Matić ostatak osnovnog školovanja proveo u zasluženom drugom planu, odstranjen iz fudbalskog tima, mestimično pozivan na rođendane i nepoljubljen do kraja osmog. Hvala, tetka!
Matić
