Lično
Ostavke ili... Funkcije opasne po zdravlje
U pozadini nekoliko vinskih festivala dva čoveka su najavila svoje neopozive ostavke
Ako bi rekli da su u ovoj zemlji, a iz jedne branše, najavljene dve ostavke, svaki vernik optimista bi filovao kandilo najskupljim maslinovim uljem i krvnički poljubio ikonu porodičnog sveca sa molbom da to budu Tole Karadžić i Siniša Mihajlović. Odnosno, da je u pitanju fudbal. Ikone bi valjalo filmski ljubiti svakodnevno da se to desi, i taj radostan dan se bliži, ali ovde je reč o nečem drugom. Srpski vinski svet se suočava sa dve ostavke u najavi. Odlaze predsednik VIVIS-a (Udruženje vinogradara i vinara Srbije) i predsednik SERSA (Srpska asocijacija somelijera).
Ostavka predsednika VIVIS-a gospodina Gvozdena Radenkovića predstavlja nešto što se očekivalo. Već smo u tekstu o Festivalu vina u Lazarevcu pisali na tu temu. Razlog ostavke je lične prirode, odnosno u pitanju je zdravstveni problem. Gotovo samoubilački entuzijazam ovog čoveka, morao je uzeti danak. Druga ostavka, koja je bila nemalo iznenađenje u dobro neobaveštenim krugovima je lični čin gospodina Miroslava Radojčina, predsednika SERSA. Razlog, skoro istovetan. Doduše, g. Radojčin ne navodi direktno zdravlje kao razlog ali se to iz njegovog pisma može prilično jasno razabrati: „Takođe želim da vam napomenem da ovaj moj potez nije izazvan kao reakcija na bilo koje dešavanje izvan i unutar SERSA, već je samo lični akt uzrokovan vremenom i energijom koje nisam u mogućnosti da dam i doprinesem na mestu prvog čoveka Udruženja.“ (iz teksta ostavke predsednika SERSA) Šta spaja, a šta razdvaja ove dve ostavke?
Već smo naveli da je prva bila očekivana i šira javnost je sa odlukom g. Radenkovića bila upoznata ranije. Trenutno za tu prevrelu volontersku stolicu ne postoji apsolutno nikakvo interesovanje. Ime novog predsednika ne bi potrefila ni pokojna Baba Vanga u svom zlatnom periodu. Novi predsednik će biti primoran da čestito zabašuri svoje lične i profesionalne obaveze u vremenu trajanja mandata i da se kroz izvestan broj godina povuče poluslep, sa dva vezana infarkta, te da se na svakom „šećerometru“ upiše u „high scores“. Dva gostovanja u TV Dnevniku i tri u Beogradskoj hronici nisu baš neka satisfakcija za taj neplaćeni kuluk.
Što se tiče SERSA, tu je situacija prilično komotnija. Predsednik udruženja u ostavci ipak ostavlja nešto što ima kakvu takvu strukturu, pošto je određeni broj članova aktivno uključen u rad. Član ovog udruženja postaje svako ko završi kurs pod okriljem udruženja i položi test. Broj članova rapidno raste, postoji neko ustrojstvo, da ne kažemo – telo, funkcioniše škola, aktivni su donatori i sponzori, te se daleko komotnije dejstvuje. Da li je samo to razlog što daleko veću pažnju, čak i samih vinara, izaziva ime potencijalnog predsednika SERSA?
Da li je logično da veću pažnju izaziva izbor novog predsednika esnafskog udruženja formalno još uvek nepriznate struke? Ova dva udruženja su osuđena ili ako to lepše zvuči - upućena jedno na drugo. I logično bi bilo da udruženje vinara ima veću specifičnu težinu. A tu nemamo potencijalnog kandidata!? Za mesto predsednika SERSA već postoje kandidati. Jedan zvanično i par njih nezvanično. Kako god bilo, sve oči su uprte u tu upražnjenu stolicu. Sasvim je sigurno da će biti popunjena, verovatno kvalitetno. Ona druga stolica je za brigu i valjalo bi je „naučiti da nađe svetlo“. Materijalna naknada za obavljanje te funkcije je možda rešenje. Malo ozbiljnije sadejstvo članstva po nekim pitanjima je isto deo rešenja. Najvažnije kod oba izbora, da bi oni bili valjani, je pronalaženje osoba koje će dobiti iskrenu podršku ozbiljne većine članova i njihovu svesrdnu pomoć. O redovnom plaćanju članarina i prisutnosti na sastancima, da i ne govorimo. Ako predsednici budu sami na sednicama, sami u slučaju pokušaja medijskog napada na udruženje ili lično i slično, onda je pitanje da li su takvi predsednici tim svojim članovima uopšte potrebni. U slučaju da nisu, imamo paradoksalnu situaciju: Nebitna postaju i sama udruženja. Nebitan postaje i sam esnaf, a sve ovo lepo što se u poslednje vreme dešava sa našim vinom jasno ukazuje da postajemo vinski sve bitniji. I zato bi valjalo da se sve i svakog dana podiže na viši nivo. Za tu misiju su potrebni srčani, opšte poštovani i sposobni ljudi. Hajde da ih nađemo!
Vinovnik
