Događaj
Peti BeoWine Fair u toku – Da se pregrmi još vikend
Na Beogradskom sajmu je između ostalih sajmova, u toku i BeoWine Fair (BWF). Doduše, vina nema isključivo na BWF.
Prva asocijacija po ulasku na Beogradski sajam je da ste statista u vesternu. Pet znojavih kauboja dotera stado preko Rio Brava u osrednji gradić, pa to isto stado parkiraju u ograđenu stanicu za prijem grla. U tom filmu vi niste kauboj, nego... Na takav način prolazite prvu halu, kao kroz lavirint, jedinom trasom. Halu je zakupilo par najjačih srpskih turističkih agencija i hteli to ili ne, morate proći tuda. Da su Dedal i Ikar pošli na sajam, ne bi pravili krila, nego se drogirali rashodovanim lepkom u ćošku. Na gomili štandića se morate informisati o povoljnom letovanju u Magalufu, sroljanih cena sa 1350 na 1339 evra, pošto je sajam, a i samo su tri zvezdice. Stavrosi, Lefkade, Antalije, Egipti... Možda postoji i nešto povoljno, ali se za to otkriće valja temeljnije potruditi. Doduše, čini mi se da sam video i jednu kompaniju koja je par godina ranije ostavila putnike na parkingu u Hurgadi dva dana, da u gladi, žeđi, anonimnosti i beznađu treniraju Survivor. No, nismo pošli na taj sajam.
Među suvenirima, na prilazu hali u kojoj se odvija BWF već imate naznaku da se nešto čudno dešava. Naime, stidljivo kreću vina, proturena kao suveniri. Snašli se neki Negotinci i to je u redu. Do ulaza u halu, vino na još par mesta!? Kada prođete halu u kojoj je BWF i krenete u obilazak štandova lokalnih turističkih organizacija, naići ćete opet na vina. Vino se probija i postaje značajan turistički faktor? Da, naročito... Tajna je u tome da su se određeni vinari infiltrirali u turističku ponudu, kako bi na taj način krajcovali troškove samostalnih štandova pri BWF. To je možda mudro, ali ipak deluje konfuzno. Formalno, sve je pod kontrolom, ali bi ipak valjalo da se organizatori zamisle nad suštinom. U svakom slučaju, stiče se utisak da možda čak i više različitih vina možete probati u delu sajma koji nije izvorno vinski. Zato ne ostavljajte čašu, čak ni kad idete na legendarne pljeskavice boje hepatitičnog avatara ispred hala. Možda je i tamo neko vino?
Sam BWF je onakav kakvim smo ga i najavili. Možda malo manje posećen nego prošlogodišnji, ali ipak - tek počinje vikend. Do tada će vinari na štandovima verovatno baldisati, pošto svi oni nakon napornih sajamskih dana, u manjim ili većim grupama, vrše desante na ugostiteljske objekte gde promovišu vedrinu, dobro raspoloženje, svoja vina i druženje u najboljem smislu te reči. I pored neoborivog zakona fizike kojim se tvrdi da je mnogo samo kad biju, ova četiri dana su ipak previše. Stoga je važno da posetioci - „vikendaši“ imaju na umu da su ljudi iza štandova već preživeli dva dana pakla i da ne zakeraju preterano. Postoji puno toga novog i odličnog za probu, ali o tome ćemo konkretno u posebnom tekstu nakon sajma.
Baksuzima je najlakše u životu, pošto su loši parametri značajno bolje uočljivi. Ta činjenica im olakšava eksploatisanje ovog odurnog pogleda na stvarnost. Stoga će većina njih samozadovoljno uočiti nepojavljivanje priličnog broja važnih srpskih vinarija. Međutim, na sajam se ne ide zbog onih koji nisu tu, nego da bi se maksimalno ispoštovali oni koji tu jesu. Mnogi nastupaju grupno, oni odvažniji pojedinačno, ali su tu i to je najbitnije. Hvala im što su došli! Zbog njih, a i zbog vas samih, ne propustite ovaj događaj. Imate još dva dana... I da, Magaluf mora koštati manje, daleko manje. O Arenalu da i ne govorimo...
