Lično
Petstomaraka
„Stomaraka“ je oduvek bila jedna reč, koja se izgovarala u dahu, sve dok nije stigao „Euro“. A kada je stigao „Euro“, gotovo da je iščezla.
U nedavna vremena smo živeli pod vlašću koja je svakog svog građanina terala na izvršenje bar jednog krivičnog dela. Naravno, pod uslovom da je taj građanin imao baš izraženu ambiciju da preživi. Razmena valuta iz ruke u ruku mimo svih standarda se, u vreme sumanute inflacije jednostavno morala činiti, pošto su u pitanju bile sekunde. „Ko pre dileru, njemu bolji kurs!“ Lična primanja su se kretala okvirno između dve i deset maraka, u zavisnosti od prethodno adaptirane poslovice. Podsećanje je terapija koja leči od zaborava, normalno. Baš u to vreme, jedan od naših opozicionih eksperata je tvrdio da ćemo od mesečno, a prosečno inkasirane dve marke, jako brzo doći do pet stotina, gotovo od trenutka kada dobar deo sivog postane belo. Neverni svet ga je posmatrao kao potpunog morona, ali tako i bi! Na to me je podsetilo jednodnevno prisustvo somelijerskom kursu u Novom Sadu.
„Upad“ je izvršen baš onog dana kada se radila senzorika. Vinska senzorika je procenjivanje i ocenjivanje vina uz pomoć svih raspoloživih čula. Ljudi su skloni proceni, oceni, neretko i osudi bilo čega, nevezano od svojih komparatorskih kapaciteta. Međutim, kada se radi o nečem baš specifičnom, da ne kažemo uskostručnom, sudija u nama lagano uzima slobodan dan. „Ovo baš ne znam, pa mogu samo da kažem kako ja to lično... Mislim, da li mi se sviđa ili ne sviđa...“ Da bi pobegli iz kandži ovih neprirodno očiglednih frazetina, neophodno je pobosti u sivu moždanu masu bar nekoliko „elementarnih kočića“. Bilo je dovoljno svega nekoliko sati da se polaznici kursa Udruženja Somelijea Vojvodine (USV), od „sviđa, ne sviđa“ transformišu u ljude koji potpuno opušteno i hrabro iznose svoj sud o karakteristikama vina. Da, svako može postati degustator. Svako može do tih petstomaraka (250 evra), od polazne dve (1 evro), u jako kratkom vremenskom periodu.
Ono što je dodatno, gore pominjani ekspert tada najavio, takođe se obistinilo. Nakon tih petstomaraka, svaka sledeća marka je morala mukotrpno da se zaradi. Ista priča kao sa degustatorima. Naime, do pristojnog nivoa se stigne jako brzo, a za neke degutatorske visine, ipak će biti potreban popriličan rad. I ne može se reći da je ovakav, eksponencijalni napredak, moguć u velikom broju slučajeva. Postoje komplikovana zanimanja kod kojih su za elementarno osposobljavanje kadrova, neophodne godine i godine visokih škola, i to da bi se stiglo do iole pristojnog nivoa, kao baze koja plače za nadgradnjom prakse. Može se reći da su snažan faktor prilikom osposobljavanja i „obodrivačke“ sposobnosti predavača. U slučaju konkretnog predavanja g. Igora Lukovića, ujedno i predsednika USV, sumnji u kvalitet nije bilo mesta. Bukvalno svaki polaznik kursa je posle par sati izašao dobrano pomeren iz „sviđa, ne sviđa“ težišta. To mogu da izvedu samo oni koji vladaju materijom i što je daleko važnije, vladaju materijom prenošenja materije. Ovaj deo se redovno zaboravlja.
Učenje preko primera, uz lakonsko povezivanje materije sa očiglednim i opipljivim detaljima iz života, bliskim polaznicima kurseva su recept koji samo deluje lako. Nerazumljivo „stručno“ baljezganje se od pravog predavanja razlikuje pre svega u preterano komplikovanoj terminologiji. Da bi istinsko predavanje bilo primenjeno u praksi, neophodna je apsolutna bliskost predavača sa onim što predaje, uz pratnju bogatog vokabulara. Bogat rečnik, a „prilježna“ terminologija? Deluje kontradiktorno, ali uopšte nije. Evo primera: Svi smo kupovali muzičke uređaje. Tražili su se veći, bolji, moćniji... A zašto se uopšte proizvode i kupuju moćna pojačala i ogromni zvučnici, raskošne snage? Da bi komšiji iz susedne zgrade ispala kašika od straha kada pustite omiljenu stvar? Da bi uništili sopstveno čulo sluha? Ne, ne... Kupujete moćan uređaj pre svega da bi muziku savršeno čuli, upravo kada je pustite tiho. Bogat rečnik u edukativne svrhe bukvalno služi kao intelektualni sef iz koga se vade prave reči u pravom trenutku. To je deo koji nije lak.
Stoga je zaista dobronamerna i topla preporuka svima koji vole vino i žele da na brz, zabavan i objektivno lagan način dođu do vinskih „petstomaraka“, upis na neki od somelijerskih kurseva u organizaciji nacionalnog (SERSA) ili Udruženja Somelijea Vojvodine (USV). Nikakvo znanje se ne baca, a pogotovo ono koje vam može doneti izvesne benefite o kojima možda niste ni razmišljali. Od socioloških (danas je vino popularna tema u društvu), do profesionalnih (ploveći gradovi, popularno – brodovi). Da bi se svaka vrata otvorila, valja pokucati i uhvatiti se za kvaku. Svaki sledeći korak je kasnije mešavina strasti i rutine...
Vinovnik
