Vest
Potpuni trijumf logike – Vinarija Aleksić na AWC u Beču
Sa poslednjeg ocenjivanja vina u Beču, kod nas izuzetno omiljenog AWC-a, Vinarija Aleksić se vraća sa sedam medalja. Dva zlata i pet srebrnih odličja!
Na jedno od najmasovnijih svetskih vinskih takmičenja, popularni AWC u Beču, Vinarija Aleksić je ove godine poslala gotovo kompletan portfolio. Samo jedno vino je opravdano i upadljivo izostalo. Potpuno logično, kod kuće je ostao vranac Amanet, koji je nakon zasluženog srebra na Dekanteru, dobio potvrdu kvaliteta, da tako kažemo „sa vrha“, pa je bilo besmisleno slati ga na bilo kakve dalje procene. Da u Beču znaju šta rade, najbolji dokaz je upravo ono što je od rezultata stiglo. Dvojac zlatnog trilinga koji je krenuo put Beča, Kardaš Limited (kaberne sovinjon 100%) i Bonaca Limited (šardone 100%, barik) dobio je po zlato, a preostali deo (pet vina) njihovog paketa po srebro. Česta je pojava da komisije širom sveta vinarijama bolje ocene neka vina iz bazne, nego ona iz premijum linije. Još kada se to potvrdi na nekoliko mesta, vlasnici vinarija se dovode u rebus: „Šta je sad meni ovde premijum priča!?“ Popularne „Aleksićke“, nemaju taj problem. Ono što im je najbolje, zaista je očigledno najbolje.
Kada se tako posmatraju stvari, onda je ovih sedam medalja potpuno realna slika. Za njih to više nije uspeh kao takav, već jasna potvrda izuzetnog progresa u inače ozbiljnom radu. Neka od ovih vina su kroz određena takmičenja prolazila nezasluženo nezapaženo, pa im je ovaj Beč „čučnuo“ iz sve snage. „Što bi bronza, sad je zlato, srebro...“ Sve se to već znalo, ali je bitno i da se potvrdi. Kod gotovo apsolutne većine naših vinarija primetan je izuzetan napredak u kvalitetu. Mnogi su na toj aktivacionoj energiji podizali i obim proizvodnje. Ljudima koji pasionirano prate srpsku vinsku scenu deluje da se određene vinarije favorizuju i da im se neopravdano glorifikuju dostignuća. Međutim, istina je sledeća: Naime, postoje vinarije koje su se hazarderski očiglednije prepustile sudu vinske javnosti. Nad sobom su upalile ozbiljnu rasvetu sa idejom da se svuda dobro vide. To je nezaobilazni deo ozbiljnog posla. Vinarija Aleksić se tu posebno ističe. Da su stvari, ne daj Bože, krenule naopako i to bi se videlo jače nego kod ostalih. Ako niste baš najsigurniji u sebe i svoja dela, onda je bolje vrebati iz polumraka.
Hrabre ne prati samo sreća, nego i rezultati, potvrde, pohvale... Stoga se niti za jedan događaj koji na bilo koji način dotiče sjajno preduzeće iz Vranja ne može reći da je u pitanju neposredno uplitanje deteline sa četiri lista iz herbarijuma, potkovica, bajalica... Tu se tačno zna gde se, kada, šta i sa kojim ciljem šalje. Improvizacija je kreativni hobi volontera, a kada je u pitanju posao, onda se tu nastupa planski. U Vinariji Aleksić dobro znaju zašto su poslali ovih sedam odlikovanih vina u Beč. Logično, znaju i zašto su rezultati ovakvi, kakvi su. Imaju premijum liniju koja se „bez blama“ može ponosno tresnuti na bilo koji astal ovog sveta i imaju baznu liniju koja zaslužuje svoje medalje, a svakodnevno pripada ovom narodu. I ne samo njemu. Sve je to toliko logično.
Dakle, da rekapituliramo:
Bonaca Limited (2013) – zlato
Kardaš Limited (2011) – zlato
Kardaš (2012) – srebro
Bonaca (2013) – srebro
Barbara (2014) – srebro
Sevdah (2014) – srebro
Nostalgija (2012) – srebro
Zlata će verovatno u takmičarsku penziju, pošto im ovo nisu jedine medalje u karijeri, a što se srebrnih vina tiče, to će... Ma, znaju u Vinariji Aleksić šta dalje...
