barell

Lično

13. mart 2014.

Promocija il’ degustacija, pitanje je sad

Sve je više onih koji postavljaju pitanje razlike između degustacije i promocije vina. Deder da to malo pročešljamo & pomognemo...

Pre svega, da razjasnimo ova dva pojma, pošto očigledno mnogima nisu jasni. Ovde valja napraviti ogradu, u narodnu poznatu pod devojačkim nadimkom – taraba: Lako je moguće da mnogima jeste jasna razlika između promocije i degustacije, ali se iz raznoraznih razloga prave mutavi. Za one koji nisu upozanti, a i za ove što se prave mutavi, napravićemo analizu ovih fenomena. Dakle...

Degustacija vina je događaj koji može biti u otvorenoj (transparentnoj) formi ili zatvorenoj, takozvanoj internoj. Na degustaciju, koja može imati kotizaciju (kinta za ufur, ali baš retko) ili biti besplatna, pozivaju se uglavnom ljudi koji imaju nešto malo vina unutar svog iskustva i organizma. Ovde pričamo o nečemu što se odvija na javnom mestu, pošto postoje i privatne, gde logično domaćin šije „košuljicu“ događaja. Dakle, degustacije se prave iz potrebe proizvođača i(li) distributera da dobiju(e) saznanje o onome što su kreirali ili bi trebalo da prodaju. Za svaki uzorak bi bila potrebna posebna čaša, radi ozbiljnijeg pristupa. Učesnici degustacije svoja zapažanja iznose u verbalnoj (diskusija) ili pisanoj formi (teze za diskusiju). Cilj je da se dođe do što konkretnijih, tipskih zaključaka, koji vinaru daju jasnu sliku gde se sa svojim proizvodom trenutno nalazi. Distributeru, ako je on u pitanju, ovakve diskusije kreiraju odgovore na pitanja plasmana. Malo ozbiljniji distributer na osnovu diskusije za stolom (ili stolovima) može vrlo lako da napravi neki embrion potencijalne kampanje. (Dobro, znam da je to apsolutna utopija, ali moje je da pomenem.) Prisustvo medija je, za slučaj da je u pitanju javna degustacija, vrlo poželjno. Neretko su i sami predstavnici medija aktivni učesnici degustacije. Na degustacijama je korišćenje duvana najstrože zabranjeno. Postoje neke priče o „potrebnoj neupotrebi“ parfema, izbegavanju aromatične hrane, zapostavljanju higijene (zubi & ostale koske), ali je to ipak preterivanje. Više volim da sedim pored nekog sa diskretnom toaletnom vodicom na sebi, nego da su mi „saborci“ na degustaciji „užegli Talibani“. Degustacija je, dakle, manje ili više strukovni događaj, gde laicima gotovo da nije mesto, pošto bi ih posle pola sata zatekli kako od dosade pokušavaju da sebi nanesu bol. I to oštar! Laici se zovu na ozbiljnije pijanke... Čak - ne zovu, nego beskompromisno uvlače. Ali degustacija nije mesto gde će oni „skapirati“ vino.

Da bi se nešto što je neko zakazao nazvalo - promocija vina, imamo nekoliko uslova. Promocija je približavanje vina publici. Sastav ljudi je prirodno šarolik, pošto na promociji nema suštinske razlike između laika i onoga koji nešto malo o vinu i zna. Promocija se pravi iz čisto ekonomskog razloga. Cilj je da se baš tim vinima, pomoću promocije podigne prodaja. Ako to u nastupajućem periodu izostane, onda je ta promocija propala. O tome se ne vodi računa. Da bi promocija imala ikakvog smisla, neophodno je ispunjenje nekih uslova. Kao prvo, važno je omogućavanje vinaru da prodaje tu i tada svoja vina po promotivnim, nižim cenama. Znate, to je PROMOCIJA, valjda!? Kao drugo, izostanak medija je nedopustiv. „Promocija koja nigde nije zabeležena...“ (Kakva divna rečenica!) I kada se promoviše buđavi parizer u osrednjoj samoposluzi, to osvane na nekom ubogom flajeru. Dalje... Potpuno je jasno da isti krug ljudi pije ista vina na raznim mestima, metodom seljenja iz lokala u lokal. Efekat takvih „promocija“ je notorna budalaština, odnosno isipanje vina u potok. O tome bi trebalo da misle vinari. Kada se raspituje kod kolege o nedavnoj promociji, gotovo svaki vinar pita: „Je l’ bio neko nov?“ Ne, nije bio i neće ni biti. Svi se znaju... Vinari deluju poput hrčaka koji trče u onom svom točkiću unutar kaveza, sa idejom da se kreću. E pa ne kreću se. Ono što zatiču kao „svoje promocije“ bi trebalo da predstavljaju obične večeri u vinotekama, jer to i jesu. Neki novi ljudi i nova publika su apsolutna obaveza onih koji promocije organizuju. To što se tih dvadesetak, tridesetak ISTIH ljudi lepo provede, nije uspela promocija. Naročito je skaredna zabrana pušenja tokom „promocije“. Patetičan pokušaj da se promocija podigne na nivo degustacije i onda se dobija vasionska lakrdija: Veći deo od onih dvadesetak, tridesetak ISTIH, nikada neće piti to vino koje je na „promociji“ bez cigarete, ali je izuzetno važno da ga probaju (ovo je već presmešno) bez cigarete.

I na kraju, tako nam je kako nam je. Degustacija zaista ima ozbiljnih, ali promocije su uglavnom farsične i jalove. Sve „promocije“ liče jedna na drugu, svi sajmovi jedan na drugi... Za jedan kreativan i maštovit narod, to je nedopustivo. Za jedan predivan i neuporediv proizvod, kao što je vino, takođe nedopustivo. Vreme je da se sve to postavi malo drugačije i da se pruži šansa nekom novom, ozbiljnom, mladom i obrazovanom svetu, da pokaže kako to može da izgleda. To mora da se plati, ali će tek onda biti i efekata. Ovako je predosadno, što je opet nedopustivo. A da ne pričamo o tome koliko je neproduktivno.

 

Nenad Andrić

 

Profesor Dionisije

"Ambicije i buve rado skaču uvis."

(italijanska narodna poslovica)