Lično
Realan i oštar pogled
Samo Sloga Srbina Spasava! Da proizvodnja vina u Srbiji ima neverovatnu perspektivu, dokaz su suštinski složna udruženja. Jedno ipak prednjači!
„Selfljača“, odnosno motka na koju se keša foto aparat je odlično poslužila skoku epidemije selfija preko ograde karantina. Ta ograda se inače nalazi na vrhovima prstiju raširenih ruku osobe zaražene ovom benignarijom. Kao protivteža besomučne najezde selfija postoje grupne fotografije, snimljene od strane nekoga ko se na njoj (da ne poverujete) ne nalazi. Jedna od tih, kolektivnih, koja je privukla posebnu pažnju pošto se na njoj ne nalazi „ekipa iz škole, iz kraja, sa sporta, sa predizbornog spota...“, je fotka gospode vinara Šumadije. Podsećaju na fudbalski tim, onako postrojeni u dva reda, a bez trenera ili razrednog starešine. Deluju nekako musketarski. Bar na slici... Da li je stvarno tako i u praksi?
Pored te čuvene fotografije, Udruženje Vinara Šumadije (u daljem tekstu – UVŠ) sa svakog svog sastanka objavi još po nekoliko, na kojima je više nego očigledno da se izuzetno dobro zabavljaju! U redu, nađu se kolege i zezaju se. Ništa sporno, ali... Rezultati pokazuju da to udruženje napreduje. Organizovano nastupaju, podržavaju se, pa čak i sami organizuju raznorodne događaje. Dakle, okupljaju se, ali ni u jednom trenutku ne zaboravljaju zašto su se okupili. Ništa lakše i ništa teže...
Kada se bavite novinarstvom u vinu, vremenom dolazite i do određenih privilegija. Prisustvo jednom od sastanaka UVŠ, koji su inače formalno zatvoreni, svakako da spada u te privilegije. Preljubazno pozvani od strane formalnog domaćina, Nemanje Arsenijevića, a uz blagoslov pedsedavajućeg UVŠ, gospodina Aleksandrovića, sednici su, poput Osmog i Devetog putnika, prisustvovali Perica Radović (merlo.rs) i potpisnik ovog teksta. I sve se to odvijalo u Kraljevskoj Vinariji na Oplencu.
E sad, radi lakšeg razumevanja... Sednice UVŠ-a su poprilično česte, što doprinosi udruživanju kao takvom. Dakle, izvorna kohezija. Ustanovljena procedura koju ovi lafovi nude za prepisivanje je sledeća:
Protokolarno operativni deo, na kome se diskutuje i predlaže a zatim donose odluke (KONSENZUSOM!), traje dok se sve problematično ne reši i podele zadaci.
Neformalno druženje u aranžmanu domaćina (rotacija), mada deluje da se i tada, samo na opušteniji način, dodatno bruse zaključci sa operativnog poluvremena sednice.
Poseban pečat ovom, bezmalo celodnevnom pritezanju vaspostavljene strategije, daje i odličan odziv članova. Ovi ljudi vraćaju veru u esnafsko jedinstvo i nema nikakve sumnje da će dogurati jako daleko. Ako ostanu u punom sastavu, naravno. Uvek je tu više od dve trećine članova, a neretko i svi! Dvocifreni broj odluka čini svaki od ovih sastanaka masno svrsishodnim. Osmi i Deveti putnik su ostali zatečeni demonstriranom efikasnošću. Dobronamerno su dočekane i kratkotrajne, nadamo se umesne, upadice „putnika“. Prosto vas ponese konstruktivna atmosfera, pa poželite da i sami uglavite neku kockicu u remek delo šumadijskog mozaika vinske sloge. „Nas, ako se sete na Svetog Trifuna, sete se... Ako se ne sete, nikom ništa... To je bila naša dužnost!“
Pa kad smo kod sećanja, konkretno nas se setio, kako rekosmo gore – Nemanja Arsenijević, koji fudbalski rečeno pripada samom vrhu naše U20 vinske reprezentacije. Dobro, malo je prerastao 20, ali je to nekako zgodno ubaciti ovde zbog zaslužene titule šampiona planete. U saradnji sa gastronomskom dušom Topole, restoranom „Vožd“, Nemanja je ugostio svoje kolege i oba „uljeza“. Probali smo ovogodišnje, mlado „Sveto Trojstvo“ Vinarije Arsenijević, odnosno: sovinjon, šardone i merlo. Biće to odlična vina, nema sumnje. Zaista plene odlučnost, hrabrost i posvećenost ovog mladog čoveka svom putu.
Inače, sve je jači upliv u posao mladih naraštaja unutar porodičnih vinarija. Ćerke i sinovi preuzimaju odgovornost, pa sada, pogotovo po društvenim mrežama, deluje da nam je vinarstvo, uz vrtoglavi porast kvaliteta i potpuno moderna priča. Saradnja i komunikacija sa tom „čestito utemeljenom decom“ je posebno zadovoljstvo. Moderan pristup resursima majke zemlje je san svih snova. Moderno vinarstvo u Srbiji je virtuelna giljotina za pesimiste i radi punim kapacitetom. Budućnost koja nam pripada će doći, samo ako nije u sakou pukog sujeverja. Sudbina nam je posledica realnog i oštrog pogleda u sutra koje sami kreiramo. Taj pogled ima Nemanja. I to je pogled složne vinske Šumadije!
Nenad Andrić
