Lično
Sančo, Srbine
Trebalo je da to bude promocija sjajne cigare, a ispostavilo se da je u pitanju klasični školski petočas o uživanju u cigarama.
Najpoznatije delo nedovoljno poznatog jevrejskog pisca sa ruskog teroara Shloyme Zanvl Rappoporta, neznatno poznatijeg po svom pseudonimu A. An-Ski, zove se Dibuk (Između dva sveta). Početkom devedesetih, u tada premoćnom JDP, postavljen je taj veličanstveni „Dibuk“ i dat na uvid publici koja ga je iskreno zavolela, iako mu vrišteću simboliku nije potpuno kapirala. Neću ovom prilikom da pričam o tome kako sam kao hormonski neizbaždaren student histeričnim smehom gde mu mesto nije, gotovo prekinuo jedno prikazivanje (Na repliku pokojnog Miše Žutića: „Uvedite devicu!“, ušla je Mira Furlan – sjajna glumica koja je više igrala gola, no obučena), nego bih se osvrnuo na jednu naoko glupu priču, zbog koje sam tu predstavu odgledao jedno osam puta.
Priča počinje iz klasičnog zgloba klišea: Vladar pita mudraca zbog čega je nedovoljno omiljen u masi. (Masa nije bila biračko telo, ali ume da bude neprijatno ako vas dobar deo zemlje želi u mrtvom agregatnom stanju, a manjina onih humanih, u stanju potpune paralize – prim. aut.) Mudrac ga uzima za ruku, vodi do prozora i pita šta vidi... „Vidim narod!“, reče vladar. Onda ga odvede do ogledala i pita: „A šta vidiš sad?“ „Sad vidim samo sebe!“ „E pa tu je odgovor. I jedno i drugo je staklo, samo što je ovo malo posrebreno, a kad čovek gleda kroz srebro – vidi samo sebe!“ Bilo bi divno da neko uradi rimejk ove predstave... E sad, zašto pričamo o ovome? Svaki intervju, ako se uradi požrtvovano i profesionalno, ogledalo je intervjuisanog. Jedno od najboljih ogledala do sada, bili smo Zdravku Brkiću, na višestrano zadovoljstvo. Priča o kubanskim cigarama je bila izuzetno zavodljiva, pa je sasvim logičan nastavak interesovanja. Nedavno smo dobili i konkretan povod – Povod za ozbiljnu porciju ponosa!
Vinovnik postoji pre svega vođen činjenicom da je ekipa koja ga pravi apsolutno zaražena faktom da se u Srbiji pravi toliko različitih, a dobrih vina. Sve što se ovde proizvodi i nosi pečat ove zemlje i naroda, normalnom čoveku mora biti ozbiljan vetar u jedra samopoštovanja. Međutim, postoje stvari koje nisu napravljene ovde, a nose naš pečat. Projekat osmišljen glavom, a upravljan čeličnom producentskom rukom Zdravka Brkića, pod naslovom „SANCHO PANZA Eslavo – Exclusivo Serbia“ od nedavno pomera granice uživanja. Ekskluzivno, specijalno, isključivo, jedino i samo za nas, mada i za one kojima je stalo, nisu „mi“, ali poseduju rudarski entuzijazam da je iskopaju na tipskim berzama i berzicama, kreirana je cigara na kojoj stoji baš to – Exclusivo Serbia!
Dok čovek ne sagori jedno dvesta metara „Kube“, trebalo bi da se suzdrži od davanja bilo kakvih komentara. No, u Srbiji je stav u nivou JMBG, tako da se jednostavno mora imati, bar po svim pitanjima. Moj lični doživljaj Sanča (Ekskluzivnog Srbina) Panse je blago rečeno – potpuna fascinacija. Ova cigara je prava seoska učiteljica. Naime, predaje deset predmeta istovremeno, svim uzrastima i na kraju ih, sve đuture, povede na ekskurziju. Ne radi se tu samo o bogatstvu aroma, zavodljivosti širokog spektra ukusa koji vam, inače, daju snažan signal da ne pušite cigaru, nego nikotinski kaleidoskop vrhunske klase. Ne radi se o tome što na njoj piše ono što već piše... Radi se o tome da se sve to u gotovo kosmičkom skladu, nastavlja, razvija i pretapa. Od bogougodne, sofisticirane blagosti na startu, do kreščenda izazvanog skoro pa ledenim dimom na kraju?! Da, sve se završava brutalnim pepermint efektom koji vas ostavlja bez teksta. Prsti vam gore kao da ste tražili burmu ispod ćevapa u ćumuru, a u ustima nešto kao ledeni dim. Moraću da spalim bar desetak metara Sanča Srbina da provalim o čemu se radi. Ali sve i da ne provalim, ovaj efekat je definitivno nešto što bije kao Tajson iz faze popravnog doma. Sunce ti...
Zdravko verovatno nikada neće dobiti svoju voštanu figuru u Jagodini, ali je ovaj mag duvanskog dima i još koječega, zaslužio da ga se napravi od sedamdesetak kila urolanih listova duvana, jednoga dana. Lakoća kojom svoje četvorosatno predavanje pretvara u promociju kulture, duha, strasti i radosti, naprosto pleni. Odgovara na sva moguća i nemoguća pitanja, bez razlike, na sažet, razumljiv i pristupačan način. Ili, što bi rekao Nemanja Papić jednom prilikom: „Da je ovakva svaka škola, lagano bih bio Vukovac!“ I zaista... Prvi put sam prisustvovao predavanju u „Escuela de Puros“ i ne mogu se oteti utisku da je tu učenje - esencijalna privilegija. Ne znam gotovo ništa o cigarama (za razliku od cigareta), ali tačno šesnaest godina krvave prakse u edukaciji i u najtežim mogućim uslovima mi daje za pravo da tvrdim kako sam juče na delu, zaista video kolegu! Htedoh da napišem sa velikim „K“, ali da ne bude loših tumačenja... Doduše, kolega je u punom zamahu, a ja već deset godina u penziji bez penzije. Još jedan zabavan detalj, za koji sam apsolutno siguran da nikome nije pao u oči do sada, je mizanscen za ovaj performans. Profesor Brkić neprestano stoji iza stočića punog „rekvizita“ i takvom pozicijom neodoljivo podseća na talentovanog mladog mađioničara koji bez nadoknade zabavlja štićenike staračkog doma. A možda sam to ja nešto halucinirao od dima, ko će ga znati?!
Na kraju smo svi (polaznici Escuele de puros i pripadnici korpusa letećih prijatelja) dobili od profesora Brkića malo literature za pripremu ispita. Dovoljno vam je samo tri minuta prelistavanja, pa da skapirate koliko je to kvalitetno, nepretenciozno, a privlačno napisano. Aikido i Kendo su drevne japanske veštine čija se primena od strane nedovoljno osposobljenih s pravom doživljava kao impotentni folklor. Tek na nekom ozbiljnijem nivou, te veštine dobijaju svoj pravi – ubitačno korisni smisao. Verujem da je kod uživanja cigara, valjda jedinog poroka koji vam neće praviti komplikacije za rajsku vizu, snobovština zastupljena jedino na početku, dok se ne zna dovoljno. Kasnije se suviše bavite uživanjem da bi uopšte i bilo mesta za nešto drugo. Nemerljiva vrednost i velika prednost škole profesora Brkića je u tome što već posle 15 minuta stižete na nivo čistog uživanja. Može li brže? Nema šanse! Može li na nekom drugom mestu? Čisto sumnjam... Bravo, Kolega! Pa vi tumačite...
Nenad Andrić
