barell

Recenzija

13. jul 2013.

Sovinjon & Semijon (2012), vinarija Vimmid

strucnjakLeft

Vladimir Dovlica

Savić

wine

Sauvignon & Semillon (2012)

Vinarija Vimmid

strucnjakRight

Nenad Šone

Andrić

Dovlica:

Dakle, pijemo Sovinjon-Semijon, vinarije Vimmid iz Negotina... Znamo li odnos?

Šone:

Ne piše na etiketi. Trebalo bi da je pola pola. Nema toga kod nas puno, ali obično se radi ili pola pola ili 70 prema 30 za sovinjon.

Dovlica:

Pa je l' tebi ovo na nosu sovinjon?

Šone:

Ne, baš je semijon na nosu, a pošto se on i stavlja da bi mirisao, između ostalog, onda sam pre za pola pola.

Dovlica:

U pravu si. Ne deluje toliko sovinjonski na nosu. Dakle, na nosu je u redu. Zdravo je i zanimljivo, samo po sebi.

Šone:

Što je kvalitet. Zanimljivost je hrabra osobina, pošto se više gura prepoznatljivost zbog nesigurnosti.

Dovlica:

Semijona baš ima malo u zemlji. Jesi ti to ispratio? Ima li ga?

Šone:

Koliko je meni poznato, svega na par mesta... A gre'ota je, pošto je prilično interesantan, naročito za kupaže...

Dovlica:

Ja bih voleo da ga probam u kupaži sa smederevkom. Ona je tanka, realno, na nosu. Ima malo jače telo...

Šone:

Smederevka je onaj siledžija koga vučeš sa sobom, kada treba da izvučeš pare. Ni lep, ni pametan, niti priča, dva prsta čelo... Ali će svakako da bije i da ti uradi posao besprekorno.

Dovlica:

Smederevka je obezbeđenje na splavu. (smeh)

Šone:

Jesi li probao?

Dovlica:

Nisam još... Gledam ga. Voćkasto, mirno, staloženo... Bistro je vino. Ovako na oko, zaista je urađeno kako treba. Nemam pojma koliko alkohola ima...

Šone:

Ima ga koliko hoćeš, pa još malo preko toga. Petnaest!

Dovlica:

Auh! Ali ne oseća se na nosu, što je baš pohvalno.

Šone:

Dobro, nije baš da se ne oseća...

Dovlica:

Oseća se, ali ne toliko... Kada bi se osećalo, to bi sve upropastilo. Koliko mene sećanje služi, kada sam ga prošli put pio, nije bilo naročito vino. Bilo je dosta loše.

Šone:

E pa ne znam. Ja nisam pio ranije berbe, ovo mi je prvi put. A opet, znajući kakve su kritike bile ranije, ovo uopšte nije toliko loše. U životu me više interesuje tendencija, nego trenutno stanje. Sve što se popravlja, za pohvalu je.

Dovlica:

Dobro. Nova godina, nova berba, verovatno su ovoga puta nešto drugačije odradili... Hajde da vidimo kakav je!

Šone:

Slasno, voćno... Malo im je zaspao šećer...

Dovlica:

Ja mislim da je ovo polusuvo. Odnosno, siguran sam da je polusuvo, tako da mogu da napišu šta god žele na boci.

Šone:

Ne piše ništa. Čudno...

Dovlica:

A imaju i kontrolni broj. Znači prošli su pakao birokratije.

Šone:

Onaj pakao zbog koga pola Srbije flašira roze iz 2007.

Dovlica:

Da se vratimo na temu: Ja bih ovde stavio više sovinjona, pošto mu definitivno fale kiseline. Tu je cuker, ima slast i kad to prođe, kreće alkohol... Definitivno fali još kiseline...

Šone:

Posle nosa, ja nisam očekivao ovoliko teško vino.

Dovlica:

I nisi ga ohladio dovoljno.

Šone:

Četiri čuke, aman!?

Dovlica:

Pa nije dovoljno. Ovo je vino za one: Je l' nije mnogo kiselo? A je l' može malo i da sladi? Dakle, uglavnom za devojke...

Šone:

Auh! Sa petnaest posto alkohola, za devojke? To opauči rođače, pa ne znaš di si.

Dovlica:

Ali to je onaj prikriveni, silovatelj iz potaje... Treba mu definitivno jača kiselina.

Šone:

Znači da se mora piti pod hitno. Sad je sasvim ok, ali vremenom...

Dovlica:

Prvo, mora debelo da se ohladi. Ono, osmica... Da ti se greje u čaši! Meni bi ovo bukvalno išlo uz desert, skroz na kraju.

Šone:

Meni se sviđa, ali insistiram na tome da se mora piti pod hitno, pošto ne znam gde će da rodi kiselinu za poživljavanje još pola godine.

Dovlica:

I meni se sviđa, ali plašim se da je već u oktobru problem. Ako se ne čuva lepo, ovaj šećer može da skrene u znaš onu gorčinu i onda je kraj. Ovo pi'te leti!

Šone:

(smeh) Piteleti! Zvuči totalno žabarski...

Dovlica:

Eto imamo novu reč! Znači, piteleti & obavezno ohladite maksimalno...

 

Profesor Dionisije

"Ako želite da u svom vinu imate dominantnu aromu vanile a da se ne petljate sa baricima, odradite šaptalizaciju vanil šećerom..."

(iz naučne publikacije "Nešto me cepa glava sabajle", dr. Rodoljub Čips)