Vest
Srpski vinski Šengen
Nedelja (31. maj) ima jasnu prazničnu konotaciju: „Dan otvorenih vinskih podruma“ širom vinske Srbije, uz Vinski Pasoš...
Prva asocijacija na naslov „Otvorena vrata“, svakako je jedna od najuspešnijih TV serija ikada, u kojoj briljira legendarna Vesna Trivalić. Druga asocijacija je iz školske prakse, odnosno zakazani termin u kome roditelji „pohode“ razrednog starešinu noseći svoje brige, žalbe, sunđere za kritike, mito... (Čuveni vic sa seljakom koji je vezao mladunče krave ispred faksa. Prilazi mu prolaznik i pita: „Jel’ ti to tele?“ A ovaj tužno odgovara: „Ne, to je mito! Tele polaže...“) Elem, da se manemo igre asocijacija, izvorno iz Kviskoteke, a poslednjih godina besomučno rabljene u amaterskom i plagijatorskom TV kopiletu, pod naslovom – TV Slagalica, i vidimo o kojoj instituciji otvorenih vrata se ovde radi.
Poslednji dan maja ovog leta nasušnjeg određen je za manifestaciju „Dan otvorenih vinskih podruma“ (DOVP). Ovaj oblik manifestacije se praktikuje već decenijama širom sveta i izuzetno je lepo što će, nadamo se, zaživeti i kod nas. Nažalost, nije opšte poznato da su vrata svih vinarija u poslednje vreme širom otvorena za publiku širokog spektra, doduše mahom uz prethodne najave. Vinar koji nije „za goste“, trebalo bi da se bavi nečim drugim. I to, pod hitno! Dakle, takve valjda nemamo. Ono što jeste draž ove manifestacije, svakako je institucija Vinskog Pasoša, simpatične publikacije koja bi trebalo da neizlečive nostalgičare podseti na onaj stari, izvikani „crveni pasoš“, sa kojim se „moglo svugde“. Osobe koje ta čudna vremena ne pamte, ovaj pasoš će doživeti kao dobru foru, pošto ona to i jeste.
Naš zvanični pasoš je ćiriličan (!?) i služi za šetnju po svetu, a ovaj – Vinski Pasoš, je latiničan i validan za šetnju po srpskim vinskim podrumima. Kako ne voleti ovu zemlju? No, da se vratimo samom događaju. Posedovanje Vinskog Pasoša Srbije svom vlasniku omogućava besplatne degustacije po tri vina u 56 vinarija širom zemlje, uključenih u ovaj program. Poznavajući ovu problematiku, cenimo da će se malo koja vinarija zadržati samo na ta tri. No, tako piše, pa da tako i objavimo... Dakle, tri! Pored toga, postoji i omiljena institucija popusta, jasno navedena u pasošu, pa će posetioci moći sebi da priušte boce po vrlo pristojnim cenama. Ovaj rabat ne bi trebalo propustiti, pogotovo ako idete u malo ozbiljniju nabavku.
Kako se ide i gde se ide? Glavna turistička pesnica DOVP-a je agencija Magelan iz Novog Sada, poznata po izuzetnoj žilavosti glede vinskog turizma kod nas. Spremili su mrežu izleta ovim povodom i definitivno bi se moglo pouzdati u to da se njihovi klijenti neće vratiti domu svom razočarani. Naprotiv! Vinski turizam je kod nas još uvek beba koju ozbiljnije ljulja samo par desetina vinarija i doji par agencija. Najveća dojka, odnosno država, još uvek je u brushalteru, ali ima indicija da će se stvari promeniti... Dakle, najpametnije bi bilo pronaći favorite sa postojećeg spiska vinarija koje učestvuju u DOVP i usvojiti trasu. O tome da je bezbednije naći neku Magelanovu turu i priključiti se, umesto hazarderske vožnje kolima (degustacije su poznate po otimanju kontrole), ne bi trebalo trošiti reči. Ići do bilo koje vinarije i piti sok od zove je ekvivalentno prevođenju jarića u budizam. Dobro, eventualno ako baš idete u „napuni mi gepek“ nabavku.
Eto, toliko za sada. Samo još da dobacimo nešto iz omiljene nam, teorije verovatnoće. Samožive vinopije će navijati, po običaju, za loše vremenske prilike pošto je tada veći fokus na podrumu, a ostali normalni ljudi su pobornici lepog i sunčanog ambijenta, pošto se tada može malo zaći i u vinograde. Kako god bilo, deluje da će svi biti zadovoljni: Vinari koji se uvek raduju pravim gostima i gosti, koji se raduju vinarijama u kojima se vinari raduju gostima. Cilj će svakako biti ispunjen, odnosno, neki novi ljudi će biti u prilici da vide koliko je posao u vinskoj industriji apsolutno najlepši na svetu.
