Lično
Sveti Georgije ubiva aždahu, a Sveti Trifun optužen za saučesništvo
Drugi dan Svetog Đorđa u znaku četvrte Vinske Ilegale.
Pravi, mladi, kreativni i urbani Beograd je poprilično teško iskoreniti. Slučajno ili ne, neznanjem ili prostom pakošću, ljudi sa više ili manje moći to pokušavaju decenijama. Nadu ološa da će urbani Beograd biti udavljen i nestati pod vodom, uvek dodatno razočara pojava mlade, kreativne i urbane beogradske glave iznad površine vode. Savamala predstavlja sektor kome je zbog budalaštine na vodi u manjoj ili većoj meri odzvonilo, pa se Beograd taktički pomera na rezervni položaj: Parking u Cetinjskoj... Sada je to grad! Niko ne sumnja da će se jednoga dana i taj deo sveta rušiti zarad nekog neodoljivo prostačkog šoping mola ili slične urbanističke megafekalije, ali do tada... Do tada se tu na okupu drži nekoliko tematskih klubova (Zaokret, Elektropionir, Dvorištance, Showroom...), do očnjaka naoružanih smislom, u beskompromisnoj borbi protiv šljama. Induktivna borba u dokazivanju da Beograd nije beskonačni redenik odvratnih splavova sa kojih trešte odurni tonovi, preneta je i u ovaj intrigantni prostor oko skadarlijske pivare.
Odani oficir i pouzdani saborac u borbi protiv prostakluka je oduvek bilo vino. Urbani enofilski događaj na troskok od Skadarlije? Svakako... Vinski Ilegalci su održali svoju četvrtu zvaničnu seansu, upravo u klubu „Showroom“. Ispoštovana je praksa da kod njih uvek izlažu nove vinarije. Tih novih će biti za još dve tri ture, a onda će do ponavljanja neminovno doći. Mada, ako dovoljno „polude“, možda se pojave i ozbiljni stranci?! Ko zna? Sa njima se nikada ne zna. Na ovogodišnjem BeoWine fair-u su dobili svojih sat vremena u okviru pratećeg programa gde su izneli sopstveni (dobitni – prim. aut.) recept za održavanje ovakvih manifestacija. Prošle subote (7. maj) se taj recept ponovo pretvorio u nešto vrlo ukusno.
Generalno, taj recept je zaista jednostavan. Grupni elan, njuh za odabir prostora, kontakti sa vinarijama, malo dobre volje i to je to. Sa nešto malo finansijskih sredstava bi sve to baš blistalo, ali se i ovako niko ne buni. Naprotiv! Inače, svaka od vinskih manifestacija koje su zaživele, ima neku svoju tajnu. Tajna Ilegalaca je u tome da niko živi ne može ni da pretpostavi vinarski sastav sledećeg okupljanja. Tako da Vinska Ilegala ima neki, trapavo rečeno – kolekcionarski dah. Odani znatiželjnik koji im je obišao sve hepeninge do sada, mogao se upoznati sa skoro stotinak proizvođača vina, što je za svako poštovanje. Publika je kao i svuda ista, ali su zato iznova neke druge vinarije u pitanju. I uvek je tu čuvena nagradna igra, u kojoj učestvuju bukvalno svi: Vinari poklanjaju po bocu svog vina, a od prisutnih se izvlače dobitnici.
Ovoga puta su imali još jednu, vanrednu i maštovitu nagradu. Naime, vinski biznis poprima neke osobine profesionalnog sporta. Sve je više „transfera“, odnosno prelazaka (pre svega enologa i komercijalista) iz vinarije u vinariju. Samo nam još fale i zvanični prelazni rokovi! E pa na četiri dosadašnje „Ilegale“, gospodin Miloš Kalapiš je predstavljao pet vinarija i zaslužio kao nagradu „vinčansku“ skulpturu koja simboliše zajedništvo. Zahvaljujući se na ovom priznanju, g. Kalapiš je napomenuo da se nada kako u dogledno vreme neće više „menjati dres“, pošto je konačno u situaciji dvosmernog zadovoljstva. Kuriozitet predstavlja činjenica da se na „Ilegalama“ nije pojavljivao u ulozi vodećeg komercijaliste Vršačkih Vinograda, iako je dovoljan broj godina predstavljao paradigmu upravo te firme.
Sjajna vinska zabava je trajala gotovo do ponoći. Klubove su nakon odlaska prekaljenih enofila preuzeli oni kojima ovo mesto gotovo svakodnevno pripada. To su oni sa početka priče... To su oni koji će na svim ovim sjajnim mestima biti sukcesivno upoznavani sa vinom, pošto vino nezadrživo osvaja karte sa ponudom pića i u ovakvom tipu klubova. Brzo ali sigurno, simbiotički se povezuju vino i urbani Beograd, a doprinos Vinske Ilegale ovom procesu je nemerljiv. Doprinos Vinovnika (koga Ilegalci u kupaži šale i zbilje nazivaju svojim žirantom) zabavi u Showroom-u je pored neizostavnog prisustva predstavljala i mala foto retrospektiva na video bimu. Možda i to preraste u tradiciju? Teško, pošto bi to predstavljalo ponavljanje, a Kalapiš je samo jedan! Vidimo se na sledećoj „Ilegali“!
Žirant Vinske Ilegale
