Lično
Tri u jedan – Šumadinci
Nedavno završeni BeoWine fair je na izvestan način obeležilo Udruženje vinara Šumadije. Ozbiljni ljudi svaki događaj shvataju kao priliku da se predstave u što boljem svetlu.
Za Bermudski Pravougaonik, kako smo već ranije nazvali štand Udruženja vinara Šumadije, Kremansko proročanstvo kaže: „Biće tu osam najvećih vinarija iz jedne prosperitetne regije. Nastupaće kao braća. Obilaziće ih nepregledne kolone znatiželjnika koje će ulaziti unutra, upoznavati se sa tvorcima sjajnih vina i beskonačno se zadržavati. Čak i oni koji nisu među tih osam, donosiće svoja vina, čisto onako, da budu tu, da pripadaju...“ Dobro, možda ne piše baš tako, ali potrebno je imati razumevanja, pošto je Kremansko proročanstvo knjiga koja se iz dana u dan obnavlja, pa i skrnavi. Dakle, sem da je iz knjige, sve ostalo je tačno.
Podsvesno ili svesno, ovo sjajno udruženje gaji posebnu vrstu dobitne strategije. Pošto su u pitanju jako ozbiljni ljudi, onda je nekako logičnije da je pristup ipak iz sektora svesti. Naime, njihov štand su krasile fotografije sa nekoliko operativnih okupljanja, a na kojima se prepliću izuzetno ozbiljne faze (protokolarno - radni deo) i „lude“ faze (naknadno druženje). Ta vrsta kontrasta kreira izuzetno potentan oblik fizičkog polja. Pravi primer za ostala (postojeća, a naročito nepostojeća) udruženja.
Šumadinci su se na sajmu obraćali javnosti tri puta u posebnom odeljku hale koji je ad hoc pripremljen u te svrhe. Mudro su izbegli preklapanje tradicionalnog „ispraćaja iz svesti“ – žurke koju u okviru sajma redovno priređuju crnogorske Plantaže, tihe i diskretne zabave koja se odlično čuje do predgrađa Beča. Tu sreću nije imala ekipa iz Indije koja je smenski čuvala svoju Tanduri furunu, kao da je u njoj Mahatma Gandi lično, u nekom obliku. Pokušaj spajanja (sjajne) indijske hrane i srpskih rakija pod plaštom „gruvanja“ braće iza paravana je verovatno jedina potpuno promašena radionica, ali se mora priznati da je bila izuzetno zabavna. Čuveni nan (tradicionalni indijski ’leba - oblik ekspresne tortilje) je sa pravom pokupio sve simpatije prisutnih.
No, da se vratimo na braću Šumadince. Prvo njihovo obraćanje je bio neki oblik konferencije za štampu na kome su obnarodovane, stručnoj javnosti donekle poznate, činjenice o samom udruženju. Rečeno je dokle se stiglo i kakve su smernice daljih dejstava. Veliki pesimistični anticipatori ili kako ih mi nazivamo, mudraci skepse, predviđali su ovom udruženju razlaz, pre no što i „prohoda“. Međutim, posle ovog obraćanja, postalo je svima potpuno jasno da oni jako ozbiljno misle. Nekoliko najvećih vinara (ne samo u Šumadiji), potpuno je podredilo banalne lične interese zarad opštih. Pošto niko nije naivan, sasvim je logično da će ti opšti interesi naknadno, u futuru, multiplicirati i lične. „Budi bolji od dobrih, a ne dobar zato što niko ne valja“ je jedina razumna strategija i Šumadinci je se drže. Nastupaju kao reprezentacija, pošto to objektivno i jesu. Najavili su svoj drugi dvodnevni sajam u Topoli (13. VI – 14. VI), uz neki vid obećanja da su sitne dečije bolesti koje su protresle prvi, već izlečene (’rana, voda...).
Drugi hepening u režiji Šumadinaca je izazvao najveću pažnju publike. Termin je perfektno izabran (kasno popodne), pa se sa velikim iščekivanjem došlo na radionicu o šumadijskom sovinjon blanu. Učestvovali su dr. Slobodan Jović i dva čoveka koji prave sjajne sovinjone već godinama: Vlada Nikolić i Miodrag Radovanović. Fatalna greška ove radionice je bila to što se mikrofona prvi prihvatio njegov veliki fan, profesor Jović. Predugo i neprimereno samom događaju, profesor je održao predavanje koje bi se moglo svesti na: „Ono što smo znali, znamo i dalje, a ono što nismo znali, tu i na tom mestu nećemo zapamtiti sigurno.“ Previše hemije, previše opšteg i nepotrebnog čitanja sa displeja (što mogu i sami posetioci), srozalo je ovu priču na nivo školskog časa (dodatna nastava). Svi smo došli zbog šumadijskog sovinjona, a ne zbog međunarodnog smorinjon blana. Gospoda Vlada Nikolić i Miodrag Radovanović su se dovijali individualno. Vlada je analizirao flaše na stolu i poput Marlon Branda glumio da mu nije dosadno, a gospodin Mija se lukavo iskosio da bi „hibernirao“ i markirao „zainteresovanost“. Kada su uzimali reč, više su se trudili da budu sažeti, pa smo generalno ostali uskraćeni za pravu sovinjonsku priču.
I treće javno obraćanje Udruženja vinara Šumadije je bilo poprilično posećeno. Na ovom okupljanju je prezentovana konkretna turistička ponuda udruženja, odnosno – četiri posebno koncipirane šumadijske vinske ture:
1. Vinska tura – Oplenac (Kraljevska vinarija, Vinarija Arsenijević, Vinarija Aleksandrović)
2. Vinska tura – Venčac (Vinarija Lipovac, Vinarija Rogan, Vinarija Tarpoš)
3. Vinska tura – Krnjevo (Vinarija Madžić, Vinarija Despotika, Vinarija Radovanović)
4. Vinska tura – Kragujevac (Vinarija Stari Hrast (ex Stevanović), Vinarija Art Wine, Vinarija SS Mar)
Svaka vinska tura iz ove odlične ponude je smisleno i optimistički obrađena, tako da vas, dragi čitaoci, ova sjajna družina (Udruženje vinara Šumadije) očekuje na pragu svojih degustacionih sala i vinskih podruma.
Vinovnik
