Događaj
Usvojen zakon o jakim alkoholnim pićima
Zakon o jakim alkoholnim pićima predviđa jednostavniju i jeftiniju proizvodnju rakije, kao i bolji položaj malih proizvođača...
Kakav god bio sastav našeg parlamenta, nesumnjivo da bi se tu uvek našao ozbiljan broj poslanika spremnih za glasanje protiv toga da je Majkl Džordan odlično igrao košarku, da sreda počinje nakon završetka utorka ili da grudna kost spada u koske. Konkretno, važnije je ko predlaže, nego šta se predlaže. I kada se taj i takav parlament usaglasi po pitanju jednog zakona, onda je to zaista za pohvalu. Ogromnom većinom glasova, usvojen je zakon o jakim alkoholnim pićima. Usklađen sa EU smernicama, moderan, lak za čitanje i još lakši za primenu, ovaj zakon će na velika vrata vratiti male proizvođače rakije i ostale alkoholne „bižuterije visokog napona“.
Do trenutka donošenja zakona iz 2009-te godine imali smo preko dve hiljade registrovanih proizvođača u širokom kvantitativnom i kvalitativnom rasponu. Od tada na ovamo realan broj je sasvim sigurno porastao, ali je u „belom“ sektoru zakon zadržao svega par stotina. Ostali su se prešaltovali u sivu zonu. Na neki način, usvajanje ovog zakona označava i povratak fizičkih lica, odnosno malih proizvođača legalnim tokovima, uz prateću kontrolu, naravno. Kontrola kvaliteta je neraskidivo vezana i za utvrđivanje geografske oznake, odnosno geografskog porekla.
Fakt da je omiljena imenica ženskog roda – rakija, uklonjena iz naslova zakona, ne bi trebalo da osujeti krstaški rat za dobijanje međunarodne verifikacije velike istine. Možda nisu po svima apsolutno najbolje, ali naše rakije svakako objektivno spadaju među najbolje na svetu. O tome svedoče mnoga priznanja kojih se dokopa svaki srpski destilat, pri prelasku granice u takmičarskom smislu. O tome svedoči sama rakija, koja uz hranu i vino čini udarno magnetno svojstvo turističke Srbije. Zaista je postojao, a postoji i dalje, veliki broj razloga za donošenje ovog zakona.
Javna je tajna da gotovo svi vinski podrumi u Srbiji poseduju izvesne količine destilata. Nije mali broj onih koji paralelno guraju vinsku i rakijsku (ne samo lozu – prim. Vinovnik) proizvodnju, poput Dibonisa, Starog Hrasta, Lukića... Novi zakon bi trebalo da ohrabri i ostale vinarije da lepo upakuju svoje loze, komovice i vinjake, pa da ih ponude tržištu. Sada je to daleko lakše izvodljivo. Ono gde će biti malo „pipavo“ je član 11, koji tretira „podrumarsku evidenciju“. Na pomen ozbiljne evidencije, velika većina malih proizvođača upire rođeni kažiprst u još rođenije čelo uz prateće: „Sve je ovde!“ Pisana evidencija se ipak mora voditi, ali to je sistem na koji se lako navikne. Dakle, rakije (i ostala jaka alkoholna pića) su sada sistemski rešene (Doduše, neophodno je da zakon ratifikuje i ozbiljni proizvođač rakije, trenutno na mestu predsednika države), pa neka se spremi vino!
