Lično
Vidimo se u Beogradu
Četrnaestog juna, u Bordou, biće održano glasanje za domaćina Generalne skupštine ASI (Svetska asocijacaija somelijea). Kandidati su Srbija i Nemačka.
Za one retke, koji nisu upoznati, SERSA je Udruženje somelijea Srbije i predstavlja najjače esnafsko udruženje na svetu, u kategoriji nominalno nepriznatih zanimanja. Da, baš tako... Što se tiče priznatih, tu nema validnih informacija, ali bi i u toj konkurenciji ovo udruženje imalo šta da kaže. Kako se to postiže? Recept je jednostavan: Neverovatan entuzijazam, posvećenost i prosvećenost, organizovanost, agilnost... Ozbiljna kupaža danas tako retkih osobina, dobro ukomponovanih, odlike su ove nemale grupe ljudi, koja se dugi niz godina bori za pripadajuće priznavanje od strane establišmenta.
Nepokolebljiva ekspanzija vinarstva u Srbiji, sasvim logično je, poput mladinog šlepa povukla čitav spektar zanimanja, u i oko vinske industrije. Profesija somelijea se, po logici zasluga, nalazi na samom početku šlepa. Bez te profesije, mlada (vinarstvo) je poprilično golišava, što verovatno po mnogima i nije tako loša ideja. No, kada se stavi prst na čelo, red mora postojati: U bikiniju se ne udaje. Elem, zadaci SERSE, kao esnafskog udruženja se mogu lako nabrojati: širenje vinske kulture, edukacija kolega, razvoj nadgradnje vinske industrije, povećanje svesti o vinu, borba za sopstveno priznanje u radnoj knjižici... Lakoća nabrajanja je obično proporcionalna težini sprovođenja nabrojanog. U okviru svojih moći, SERSA to prevazilazi, na jedrima one gore nabrojane kupaže karakteristika.
Ozbiljnost ove organizacije svakako prevazilazi okvire državnih granica, pa SERSA predstavlja realnog regionalnog lidera u svom polju delovanja. Broj aktivnih članova, odnosno ljudi koji su prošli i položili profesionalnu obuku, svakim danom raste. Rast bilo čega što nije negativno, u današnje vreme mora izazvati pažnju i dobiti poštovanje. Kursevi su verovatno najobimniji u ovom delu Evrope i po svom sadržaju ne zaostaju za svetskim. Kvalitet rada sa kandidatima je u usponu, pre svega zbog personalnog napredovanja samih predavača. Da vino dodatno izgrađuje čoveka i ljubazno ga goni na napredovanje, nije nikakva tajna. A u Srbiji se sve više i sve bolje radi sa vinom i oko vina. Vinski biznis u Srbiji postaje ozbiljna građevina, a dobar deo gradivnog materijala stiže od SERSE. Zašto to tvrdimo?
Najranjiviji deo bilo kakvog biznisa, a naročito vinskog, svakako je ljudstvo. Udruženje koje je ustrojeno tako da u svoje redove prima samo one sa „pečatom“, odnosno ljude koji su prošli profesionalni kurs i položili završni ispit, šalje jasan signal o sopstvenoj kompetentnosti. Ovo je za naše prilike, prilično svetao primer, koji lupa šamarčinu eri nameštenih konkursa, lažnih diploma i vaskolike mimikrije. Da bi postali sertifikovani somelije i član SERSE, vi naprosto morate poznavati materiju. I tačka! Poput polaganja Hipokratove zakletve, morate se obavezati na uvažavanje i poštovanje: autohtonih sorti ove zemlje, neposrednih proizvođača u kandžama meteoroloških i tržišnih vetrometina, pravila vinskog bontona i bontona uopšte, vinske kulture, ljudskih potreba i želja... Dobro, ovo više dođe kao neki kodeks, ali važno je da se poštuje. I poštuje se!
Pred nama je izborna skupština u Bordou, na kojoj će biti doneta odluka o domaćinu sledeće Generalne skupštine ASI. Uz uvažavanje protvkandidata (Nemačka), potpuno logična odluka bi bila Srbija, odnosno Beograd. Pre svega, radi se o vinu. Kod vina je, ako mu pristupate čestito i analitično, daleko važnija tendencija od stanja. I samo stanje je u ovom slučaju na izuzetnom nivou, ali je tek tendencija pravi šlag na tortu... Ako igde na ovoj planeti vino dobija esencijalne karakteristike pandemije, onda je to ovde, u Srbiji. Od ružnog, industrijskog pačeta, srpska vinska scena je postala pravi rasadnik spektakularnih porodičnih vinarija, manjeg ili većeg obima proizvodnje. Nagrade i priznanja pljušte sa svih strana. Po principu: „Ne šaljemo mnogo, ali ono što pošaljemo pobedi“, naši vinari sve više okreću renomirane svetske vinske kažiprste ka ovom delu Balkana i Evrope. I ti prsti se sve više na toj destinaciji zadržavaju... Dobar deo zasluga za takvo stanje pripada i Udruženju Somelijea Srbije (SERSA).
U SERSI nisu skloni hvalisanju, pa deluje kao da kriju nesebičnu pomoć koju su u prethodnom periodu pružali nacionalnim udruženjima iz zemalja regiona. Ta praksa je takođe u usponu. Ako Srbija dobije organizaciju ove Generalne skupštine, onda je na dobitku ceo region, nesumnjivo. Na dobitku će svakako biti i sami učesnici skupštine, pošto je Beograd na svetskoj mapi metropola već etabliran kao domaćinski grad, sa bogatom istorijom vrhunski organizovanih događaja. Jednostavnim rečnikom rečeno: Beograd uspostavlja standarde u organizovanju i prevazilazi ih. Gotovo je neukusno ovde vaditi najjače adute kao što su: prebogata istorija, titula gastronomske prestonice, bujajući smeštajni kapaciteti najviše klase, impresivna ponuda noćnog života, gotovo neshvatljiva druželjubivost domaćina i slično...
Zadatak somelijea je, pored ostalog i neprestano razvijanje anticipacije. Na osnovu analize trenutne forme vina, somelije bi trebalo i da mu predvidi budući razvoj, dužinu trajanja i evoluciju osobina. Pošto je sasvim logično da na izbornoj skupštini ASI za novog domaćina Generalne skupštine, sede somelijei, čak predsednici nacionalnih udruženja, onda bi bilo jako lepo da taj svoj anticipativni dar u ovoj situaciji primene i prilikom odlučivanja. Tada za izbor Srbije, odnosno Beograda, ne treba brinuti. Ova Generalna skupština ASI, nadamo se u Beogradu, samo je uvod u čitav snop dešavanja na kojima će SERSA marljivo raditi, sve i da uvažene dame i gospoda iz ASI-ja odluče drugačije. Organizacije takmičenja za najboljeg somelijea Balkana, a zatim i Evrope u nastupajućem periodu, deo su tog eno-fotonskog snopa. Vreme je da se vinska Srbija i dodatno obasja pripadajućom količinom medijskog svetla, pošto vredi! Generalna skupština ASI nam je zbog toga važna i SERSA će je, uz pomoć nas sa strane, spremiti kako dolikuje. Vidimo se u Beogradu!
Nenad Andrić
