Lično
Vinski turnir visoke kategorije – Veliki test vina u Falkenštajneru
Kvote za pobednike po kategorijama nije objavila nijedna kladionica. Kada se to desi, onda ćemo definitivno znati čija majka crvenu, belu, roze, desertnu ili penušavu, vunu prede.
Bliži nam se jako živahan vikend. Pred premijerom smo (27. i 28. XI) najnovije epizode dokumentarno igrane serije „Veliki test vina“ u organizaciji sajta vino.rs. Ovaj srpski vinski rodeo (po drugi put) sa stranim sudijama, obično podigne više prašine od indijanskog stampeda oko voza koji nosi vatrenu vodu, konzerve pegavog pasulja, nešto oružja i ćebad zaraženu varičelom. Nije to loše po vino, daleko bilo, ali je problem što se prašina diže samo u medijima koji vino tretiraju. Naravno, ne sme se prenebregnuti detalj usijanih telefonskih linija, za „jedan na jedan“ ostrašćene analize. No, taj segment uglavnom ostane unutar dva para ušiju. Uvek tu neko nešto potplati, namesti, podmetne, izlažira... Da li je baš tako?
Ako takmičenje nije u samoj osnovi viteška rabota, onda je ono bespotrebno. Bez obzira na nepobitni renome vinskih sudija angažovanih da ocene srpska vina, izuzetno je važno naglasiti da je lepljenje brojke sa dve decimale na vina prilično subjektivna rabota, nastala iz komercijalnih razloga. Kako ovde, tako i u svetu, bez razlike. Za dame i ljubitelje šarenih parada - nešto slično imate u umetničkom klizanju, a za one druge su primeri: gimnastika i recimo, skijaški letovi. Ovi primeri čak i nisu dovoljno dobri, pošto u ocenjivanju sportskih bravura sudije apsolutno znaju koga ocenjuju, pa i „krediti“ takmičara postaju ozbiljan remetilački faktor. Najčestitiji su oni sportovi gde je sudija samo uvaženi ćata, poput stonog tenisa ili šaha. Ocenjivanje vina je ipak daleko poštenije ako se radi „na slepo“, a ovde imamo upravo taj slučaj.
Sasvim dovoljno za regularnost takmičenja je, generalno, samo to da sudije ne znaju šta ocenjuju i da se bodovi koje vina dobijaju, matematički precizno obrade. To je zaista i više nego dovoljno za objektivnu subjektivnost. Neke bolesti za decu i omladinu iz prethodnih godina, ovoga puta su preventivno odstranjene. Neće biti vina kojih nema i neće biti vina kojih jedva ima. Konspirativnost podataka o uzorcima je proceduralno dovedena na nivo koji bi zbunio i Mosad, bar teoretski. Ne treba sumnjati da će tako biti i u praksi, pa nema mesta nekoj ozbiljnijoj sumnji.
Prethodna takmičenja u organizaciji ovog organizatora su, realno, imala „repove“. Što se prošlogodišnjeg (logično, najbolje do sada organizovanog) tiče, svako ko je želeo, mogao je iz rezultata da sazna puno toga. Generalno, svako ko iole poznaje scenu, može sa priličnom dozom sigurnosti da potrefi po pet šest vina iz svake kategorije koja će se naći na čelnim mestima. Međutim, osnovnu draž ovakvim takmičenjima daju iznenađenja. Prošle godine su ta iznenađenja bila: crveni Grafiti Vinarije Bjelica (sjajno vino na koje se do tada nije dovoljno obraćala pažnja) i Kovačevićev beli Orfelin (odlično belo vino, a boca košta manje nego espreso + kisela u hotelu gde se sve odvija). Pored navedenih vina, postoji još nekoliko dobitnika medalja koji su zacementirali svoje, ionako visoke pozicije na vinskom nebu Srbije. Nekima je opet, prošlogodišnje takmičenje bilo podstrek za dalji rad, pa su njihova vina u tekućoj godini načinila ozbiljan kvalitativni skok. Da ne nabrajamo sada to ovde, pošto ih je zaista puno.
Ako vinari rezultate svog učešća na takmičenju prihvate u tom, signalizacionom „šlafroku“, onda za njih sve to izuzetno ima smisla. A opet, ako su u „Hajlender“ tripu (Može biti samo jedan) onda je tema promašena. Najvažnija od svega je, a potpisnik ovih redova je na to izuzetno ponosan, činjenica da nam dolaze uvaženi gosti pred koje mi iznosimo sjajna vina. Sa te strane nema brige od bruke, pošto je sasvim sigurno da su nam u vinskom biznisu najbolja, baš, a i Bogu hvala, sama vina. Sve drugo je poprilično podložno kritici. Pa da vidimo šta će to reći sudije u četvrtak i petak. Svim učesnicima želimo puno uspeha u objektivnom odmeravanju relativno subjektivnog.
Vinovnik
