barell

Vest

25. maj 2016.

Vrhunski bezobrazluk

Dobro, moguće da je termin – bezobrazluk, donekle preteran, ali neka vrsta mangupluka je svakako u pitanju. Srpska vina i sirevi u Kanu.

Na nedavno završenom filmskom festivalu u Kanu, događaju prvog reda po svim aspektima, u okviru našeg paviljona je održan koktel. Do ove godine uobičajena praksa da se naša ekipa tamo zaleti u prvu samoposlugu i pazari sve što je neophodno, uključujući i vina, totalno se napušta. Što bi se to radilo, kada ovde postoji dosta toga što se tamo može odneti i predstaviti. Dobro je bar na srk teleportovati ugledne zvanice u jednu lepu zemlju. Da bi priča o srpskim vinima u Kanu bila upotpunjena i da bi se zaokružio bezobrazluk, kao takav, put festivala su krenuli i fenomenalni sirevi „Kozari“, kao i rakije Tošić.

Ići u Francusku i nositi tamo svoja vina i sireve je hrabar potez. Naša kinematografija se decenijama postupno pozicionira na svetskoj mapi i ne bi se moglo reći da stoji rđavo. Naprotiv! Pobeđivalo se par puta i u Kanu, između ostalog. Logika kaže da toj kinematografiji potpuno odgovarajući saputnik mogu biti i naša vina. Kada bi svako prelazak granice doživljavao ne samo kao puko putovanje, nego i priliku da predstavi sebe, svoju porodicu, svoju profesiju, ulicu, grad (selo) i na kraju zemlju, realna slika o nama bi bila daleko lepša. U skladu sa tim, valjalo bi uvek biti na visini zadatka.

A sad nešto nevezano da malo ispovezujemo. Prva asocijacija na kinematografsku raskoš ove zemlje, svakako je pokojni bioskop Kozara, poprište svih bitnih premijera u takođe pokojnoj SFR Okruženje. Pored Kozare je dugo egzistirala prodavnica ukrasnih sveća. Te sveće smo svi besomučno vukljali na rođendane, pa je svako od nas imao više besmislenih sveća u špajzu, nego bilo koji magacin respektabilne satanističke sekte. Te sveće su, bar nama, bile i ostale simbol besmislenog poklona. Daleko od toga da je nevažno sa kakvim sadržajem cegera idete u goste. Svaki ozbiljniji ljubitelj džeza je neretko bio „žrtva“ rođendanskih ploča. Usled tada skučenog izbora, zabava se završi sa po pet šest istih Sačmoa (Louis Armstrong – za one sa propusnicama). Slična priča je i sa vinima. Odneti bilo koje vino na poklon vinaru koji po logici stvari jako dobro zna šta je vino predstavlja puku vežbu simbolike. Potrebno je biti oprezan u tim situacijama: Nešto posebno ili nešto sasvim drugačije... I tu se vraćamo na Kan:

Odnosno, nećemo još. U gotovo svakom društvu se nalazi neki bazni besmislenko, podrazumevana osoba isprva problematičnih performansi, otelotvorenje uvodne površnosti i poroznosti membrane tog istog društva. Tiho i nenametljivo, takva osoba se od starta probija i penje, pa se vremenom kod nje uviđaju određeni kvaliteti. Da li su oni realni ili se radi o opravdavanju poroznosti membrane, više nije ni važno. Osoba je tu, skrenula je pažnju na sebe i dobila priliku da bude ono što smatra da bi trebalo da bude. Sve je to na kraju krajeva, uvek zasluženo. Dakle, Kan:

Teza da naša vina ne treba predstavljati u grotlu Starog Sveta ima svoje poklonike. Poštujući svačije pravo na defetizam, očekujemo poštovanje i za potpuno suprotan stav. Ono što se u ovoj zemlji proizvodi od grožđa je odlična roba. Svako ko tvrdi drugačije, rizikuje lepe batine. Takmičenje sa komšilukom je potpuno u redu, ali je ipak izuzetno važno da se u velikom Starom Svetu, koji nas rapidno otkriva, prestane sa iščuđavanjem i da nas se prihvati kao vinsku zemlju u najvećem usponu. Iz tog razloga je neophodno grabiti svaku moguću priliku i pojavljivati se gde god postoji prilika. Treba biti uporan poput tipa iz prethodnog pasusa. Moglo bi se reći da smo na odličnom putu, pošto smo se kao vinska zemlja pojavili i u Veroni (Vinitaly 2016), ali moramo i dalje. Na koktelu Filmskog Centra Srbije u Kanu, zvanice su uživale u vinima vinarija: Deurić, Aleksić, Do Kraja Sveta, Stari Hrast i Zvonko Bogdan. Uz gore pomenute sjajne „Kozare“ i rakije Tošić, upotpunjena je slika o tome ko smo i šta smo. Filmski Centar Srbije je svoje vrhunski odradio, a ova zajednička akcija predstavlja početak saradnje našeg portala i FCS. Da ne zaboravimo, pobedio je Ken Louč!

 

Profesor Dionisije

"Mlada šumadijska vinarija je osujećena u nameri da svoj novi Merlo nazove Kalifornija, pošto postoji osnovana sumnja da je to geografski pojam. Na taj način sprečena je potencijalna velika prevara svih trideset uživalaca ovog vina."

(saopštenje za javnost, "Ministarstvo za istraživanje vina i krcanje dekantera")