Vest
Vrhunski bezobrazluk
Dobro, moguće da je termin – bezobrazluk, donekle preteran, ali neka vrsta mangupluka je svakako u pitanju. Srpska vina i sirevi u Kanu.
Na nedavno završenom filmskom festivalu u Kanu, događaju prvog reda po svim aspektima, u okviru našeg paviljona je održan koktel. Do ove godine uobičajena praksa da se naša ekipa tamo zaleti u prvu samoposlugu i pazari sve što je neophodno, uključujući i vina, totalno se napušta. Što bi se to radilo, kada ovde postoji dosta toga što se tamo može odneti i predstaviti. Dobro je bar na srk teleportovati ugledne zvanice u jednu lepu zemlju. Da bi priča o srpskim vinima u Kanu bila upotpunjena i da bi se zaokružio bezobrazluk, kao takav, put festivala su krenuli i fenomenalni sirevi „Kozari“, kao i rakije Tošić.
Ići u Francusku i nositi tamo svoja vina i sireve je hrabar potez. Naša kinematografija se decenijama postupno pozicionira na svetskoj mapi i ne bi se moglo reći da stoji rđavo. Naprotiv! Pobeđivalo se par puta i u Kanu, između ostalog. Logika kaže da toj kinematografiji potpuno odgovarajući saputnik mogu biti i naša vina. Kada bi svako prelazak granice doživljavao ne samo kao puko putovanje, nego i priliku da predstavi sebe, svoju porodicu, svoju profesiju, ulicu, grad (selo) i na kraju zemlju, realna slika o nama bi bila daleko lepša. U skladu sa tim, valjalo bi uvek biti na visini zadatka.
A sad nešto nevezano da malo ispovezujemo. Prva asocijacija na kinematografsku raskoš ove zemlje, svakako je pokojni bioskop Kozara, poprište svih bitnih premijera u takođe pokojnoj SFR Okruženje. Pored Kozare je dugo egzistirala prodavnica ukrasnih sveća. Te sveće smo svi besomučno vukljali na rođendane, pa je svako od nas imao više besmislenih sveća u špajzu, nego bilo koji magacin respektabilne satanističke sekte. Te sveće su, bar nama, bile i ostale simbol besmislenog poklona. Daleko od toga da je nevažno sa kakvim sadržajem cegera idete u goste. Svaki ozbiljniji ljubitelj džeza je neretko bio „žrtva“ rođendanskih ploča. Usled tada skučenog izbora, zabava se završi sa po pet šest istih Sačmoa (Louis Armstrong – za one sa propusnicama). Slična priča je i sa vinima. Odneti bilo koje vino na poklon vinaru koji po logici stvari jako dobro zna šta je vino predstavlja puku vežbu simbolike. Potrebno je biti oprezan u tim situacijama: Nešto posebno ili nešto sasvim drugačije... I tu se vraćamo na Kan:
Odnosno, nećemo još. U gotovo svakom društvu se nalazi neki bazni besmislenko, podrazumevana osoba isprva problematičnih performansi, otelotvorenje uvodne površnosti i poroznosti membrane tog istog društva. Tiho i nenametljivo, takva osoba se od starta probija i penje, pa se vremenom kod nje uviđaju određeni kvaliteti. Da li su oni realni ili se radi o opravdavanju poroznosti membrane, više nije ni važno. Osoba je tu, skrenula je pažnju na sebe i dobila priliku da bude ono što smatra da bi trebalo da bude. Sve je to na kraju krajeva, uvek zasluženo. Dakle, Kan:
Teza da naša vina ne treba predstavljati u grotlu Starog Sveta ima svoje poklonike. Poštujući svačije pravo na defetizam, očekujemo poštovanje i za potpuno suprotan stav. Ono što se u ovoj zemlji proizvodi od grožđa je odlična roba. Svako ko tvrdi drugačije, rizikuje lepe batine. Takmičenje sa komšilukom je potpuno u redu, ali je ipak izuzetno važno da se u velikom Starom Svetu, koji nas rapidno otkriva, prestane sa iščuđavanjem i da nas se prihvati kao vinsku zemlju u najvećem usponu. Iz tog razloga je neophodno grabiti svaku moguću priliku i pojavljivati se gde god postoji prilika. Treba biti uporan poput tipa iz prethodnog pasusa. Moglo bi se reći da smo na odličnom putu, pošto smo se kao vinska zemlja pojavili i u Veroni (Vinitaly 2016), ali moramo i dalje. Na koktelu Filmskog Centra Srbije u Kanu, zvanice su uživale u vinima vinarija: Deurić, Aleksić, Do Kraja Sveta, Stari Hrast i Zvonko Bogdan. Uz gore pomenute sjajne „Kozare“ i rakije Tošić, upotpunjena je slika o tome ko smo i šta smo. Filmski Centar Srbije je svoje vrhunski odradio, a ova zajednička akcija predstavlja početak saradnje našeg portala i FCS. Da ne zaboravimo, pobedio je Ken Louč!
