Događaj
Winterfestomanija – Slatka bolest zavisnosti
Ozbiljno vino bi moralo imati dug aftertejst. Slična je situacija i sa vinskim događajima...
Winterfest, evo već treću godinu za redom, prate kontroverzna mišljenja. Neki od starta znaju da će biti bez veze, ne odu, pa se posle pokaju. Neki se kaju na putu do Kopaonika, na cilju se sjajno provedu par dana i u povratku tvrde da više neće ići. Mada, kako se Winterfest približava, polako se i ćutke pakuju. Neki odu, budu, vrate se i znaju da će ponovo ići. Kako god, neko čvrsto jezgro panelista i izlagača već oseća šarmantne simptome bolesti zavisnosti i svakom novom druženju se raduje. Šaroliki esnafski događaj na Kopu ima svoje pristalice i zbog toga će trajati.
Nećemo ovde citirati legendarnog Zvonka Mihajlovskog i misao o statistici, pošto organizatori tvrde da je ovogodišnje okupljanje ispratilo najviše publike do sada, kao i da je bilo više izlagača. Ne delimo to mišljenje, ali samo na osnovu subjektivnog viđenja. Možda je to zbog toga što se sve više znamo između sebe, pa zapažamo samo nove ljude, ko će ga znati?! Možda je u pitanju produžena sezona skijanja, pa nisu baš svi prisutni bili tu samo zbog vina? No, to je sve manje važno. Najvažnije je ono što se zaista dešavalo na Winterfestu. Kakva su to nova pitanja postavljena? Ko će, na koji način i kada dati odgovore na ta pitanja?
Ovogodišnja konferencija je pretrpela neke izmene. Smanjen je broj panela, pošto ih je prošle godine bilo previše. Razuman potez. Prethodne godine je samo nekolicina junaka istrpela višednevnu lavinu samopromocija. Paneli koji su održani ovoga puta, bili su bolje koncipirani i temeljnije pripremljeni od strane moderatora. No, da nije bilo prošle godine – onakve, ne bi bilo ni ove – ovakve. Napreduje se... I otkaza među panelistima je bilo drastično manje, a izmene su se ispostavile kao pun pogodak. Čini se da je, bukvalno svaki govornik za ova tri dana, apsolutno opravdao poziv i poverenje organizatora, što nije baš čest slučaj. I publika je bila aktivnija, pa su se zaista vodile diskusije, što je valjda i cilj svakog panela.
Iz brojnih razgovora sa prisutnim vlasnicima vinarija, deluje da su prilično dobro pripremljeni za ovogodišnju, letnju tržišnu utakmicu i pored prošlogodišnjeg pakla po vinogradima. Način na koji su se spremili da volšebno „prezube“ nastupajući „beli“ deo godine je individualan, naravno, ali većina od njih će se snaći. Zbog toga je posebnu pažnju na dvodnevnom salonu zahtevala svaka boca sa brojem „2014“ na sebi. Kada vidite takvu bocu, obavezno obuzdajte svoje „nebeske kriterijume“ i pokažite razumevanje. Nije bilo lako napraviti vino prošle godine. A godina kao takva je dosta „poradila“ na tome da, bar vizuelno, manji broj vinarija učestvuje na salonu. Bilo je nekoliko jako prijatnih iznenađenja, kao i nekoliko upadljivih izostanaka.
Ono što je posebno prijalo ove godine, iz novinarskog ugla, je ozbiljna medijska reprezentacija koja je pratila Winterfest. Tu je napravljen i najveći iskorak. Prošle godine su na Kopaonik bukvalno „banule“ neke ekipe koje sa vinom nemaju nikakvog dodira, sa facama „znate, ja radim u medijima“, pa su samo besomučno uzimale izjave aktera, pokušavajući da na taj način markiraju nedostupnu im suštinu. Ovogodišnji Winterfest je pratila mnogo, mnogo jača „družina“. To se naročito odrazilo na potonje izveštaje koji su ozbiljan kvalitativni skok i pored činjenice da autorima vino baš i nije u fokusu interesovanja. Mnogi od njih verovatno neće propustiti sledeću godinu, pošto su oberučke prihvaćeni u „sektu enofila“. Korist je nemerljiva...
Neka pitanja, pre svega ono: „Zašto, zaboga, na Kopaniku?“ i dalje stoje bez odgovora. Kop radi pa radi... Nema tu puno prostora za neke nove biznis kontakte, pošto su karte poodavno podeljene. Ugostitelji, poznati po svojim „diskretnim“ maržama, nemaju esencijalni interes za otkrivanjem neznamnijakakvih vina, koja će im povećati profit. Na Kopu se može prodavati i tečnost za sudove, po paprenim cenama. Možda je fora u brojnim Vojvođanima, koji se lože na Kopaonik kao na Kilimandžaro, ali kada živite u ravnici i Divčibare vam deluju impresivno visoko. Ta priča je preveliki finansijski pritisak na organizatore i pitanje je dokle će istrpeti. Mi bi voleli da traje večno, pošto, kako smo rekli, postajemo ozbiljni ovisnici. Ali možda ne bi bilo zgoreg razmisliti i o izmeštanju, manjem finansijskom opterećenju i potencijalnom pospešivanju prodaje vina na nekom drugom mestu.
I na kraju, možda i najvažnije zapažanje. U našoj zemlji postoji veliki broj vinskih manifestacija, što svakako nije loše. Neki zajednički imenitelj za sve te manifestacije je VINO koje je u centru pažnje. Winterfest je višednevna konferencija o vinu i verovatno jedini događaj vinskog tipa, na kome su ipak, LJUDI (u vinu i oko vina) najvažniji. Zato je Winterfest toliko bitan i zato mora živeti... Sa sve žurkama, pasuljima, prasićima i ostalim zabavno - rekreativnim asortimanom.
