Lično
Zapisničar
Udruženje Somelijea Vojvodine je protekle subote organizovalo posetu vinarijama: Despotika i Jeremić. Na auto-putu su pokupili zapisničara...
Nedavno je održana produkcijski perfektna degustacija italijanskih vina u Petrovaradinu. Obavljena je potpuno u znaku broja deset. U smislu akademske ocene, ali i broja ponuđenih vina iz te zemlje, a sa našeg tržišta. Prelepi salon, koji je nosio ime austrougarskog kaplara, preveštog mašinbravara i prevejanog diplomate, zatim somelijea iz menze u Lepoglavi i da ne nabrajamo dalje, bio je dokumentarno poprište puta kroz vinsku Italiju za pedesetak odabranih „vinskih ljudi“ iz Novog Sada i par nas, ciljanih padobranaca. Za organizaciju se pobrinulo Udruženje Somelijea Vojvodine (USV, u daljem tekstu), sa podrškom Dejana Maslovare iz Beograda. Bili, probali, ustanovili da je Kazanovina Tenuta skroz ludo vino i nešto se dogovorili...
Nesporazum je sasvim logičan ako se ne postave sva pitanja. Trenutno je aktuelan predlog da se pisac ovih redova postavi na poziciju počasnog člana USV, ali tek kad prođe obred inicijacije. Naime, potrebno je da na Mišeluku, go do pojasa, protrči kroz „toplog zeca“ koga bi činili regularni članovi USV, a koji bi ga tukli sa kulenima i sa entuzijazmom... Ako preživi njihove prehrambene forhende i sporadične smečeve, na kraju ga čeka predsednik lično. Sa predsednikom bi se borio nun-čakama, napravljenim naravno, od sremskih kobasica. Vilijem Volas (hrabra čuka) to verovatno ne bi preživeo, pa se ni kandidatu ne daju neke naročite šanse.
Da bi mi ostavili šanse da preživim, jer nama je jako važno da nam ja preživim, morao sam da preduzmem neke korake. Početak je dogovor nakon pomenute degustacije o zajedničkoj, omekšivačkoj ekskurziji u dve vinarije. Nisam postavio sva pitanja i sasvim logično, nisam dobio sve odgovore. Mislio sam da na ekskurziju ide već uigrana vinska ekipa, za koju znam da neće imati milosti: maršal Igor, vojvoda Vuk, Robert, Šele, Zoki, Grubeša, Gojko i ostali... Međutim, put vinarije Despotika i kasnije do Jeremića, pošla je ekipa trenutnih polaznika kursa USV. Na ovom mestu je nužna mala digresija: Kada je u našoj zgradi smenjivan viševekovni predsednik kućnog saveta, došao sam sam na sastanak i objasnio mladoj prevratničkoj struji kako sam ja za njih, ali da je moja žena za aktuelnu vlast, pošto na taj način obezbeđujemo simpatije onih koji se dočepaju vlasti. Prosto, pokrivamo sve opcije! Gledali su me sa razumevanjem, bez svesti o sprdnji. Dakle, potrebno je upoznati i mlade snage, da bi se pozicija betonirala. U ovom slučaju, to je pozicija: zapisničara, osrednjeg fotografa i neslepog guslara.
Da se vratimo malo u onaj segment o nepostavljenim pitanjima. Pored činjenice da mladi vojvoda Vuk (Štefanović), inače vođa ovog puta, kao i celokupno vođstvo USV, nesumnjivo znaju šta rade, verovatno im nije pala na pamet linija koja neraskidivo spaja ove dve vinarije. U pitanju je umetnost! Despotika je vinsko carstvo u kome se umetnosti pridaje izuzetan značaj (slikarstvo i vajarstvo). A opet, za g. Jeremića, vlasnika Vinarije Jeremić, zna se da se „rodio za klavirom“. U Despotici su mislili na zvuk, pošto imaju pokačena neka „krilca“ širom vinarije, koja služe za audio korekciju (da se ne dreči kao u hangaru), a kod Jeremića je sama vinarija, spolja gledano verovatno vizuelno najlepša u zemlji. Ozbiljno preplitanje. Stoga je ova ekskurzija imala duplu kičmu.
Naravno da su i vina ono što spaja vinarije, ali to je sumanuto pominjati. Pomena je vredno to što se u obe vinarije oseća nepokolebljiva tendencija drastičnog podizanja kvaliteta vina. Dovoljno je reći da tu čak ne mora ni da se spušta letvica (gotovo neophodna rabota i to bar za 30%) prilikom konzumacije produkata iz prošle, proklete godine. Postavlja se i to sve češće, pitanje šta bi bilo da je bila bar normalna?! A gotovo sve što smo probali dolazilo je iz boca, pa tu izostaje onaj pozitivni efekat „pića sa izvora“, koji je neminovan u svakom podrumu, pošto je vino direktno iz sudova uvek bolje od sebe. Sjajni mladi somelijei su bili u prilici da probaju upravo ono što je u prodaji ili ono što se neposredno očekuje.
Što se tiče asortimana, moglo bi se reći da u Despotici, sem na, sa pravom pompezno najavljenu Moravu, ozbiljno računaju i na rizling, koji je po mom mišljenju bogom dana sorta za Šumadiju. Kod Jeremića se, posle aktuelnog, odličnog Kanona iz 2012-te, može očekivati i više, od godinu dana mlađeg imenjaka. Rondo iz zlokobne 2014-te, takođe ima lepe šanse za proboj. Karakteristični, dragi roze iz Despotike (2013) je već stari dobri znanac, popularni Roštiljdžija, a onaj iz 2014-te je na dodatnim testiranjima. Jeremićeva Sonata je već pozicionirano vino sa jako odanom publikom, što važi i za Despotikin kaberne, lepo prihvaćen od žirija u Londonu. No, o tome se još uvek ne sme javno...
Žive, vesele i neopterećene diskusije u obe vinarije, uverile su me da su „klinci“ poprilično ušli u materiju. Komentari sa smislom, mreža duhovitih asocijacija i vrlo pozitivan, dobronameran duh kojima su rasprave obeležene jasno ukazuju da su na dobrom putu. Ko god da ih je učio, nije dangubio. Ovde bi moja žena rekla da je to do odličnih predavača, a ja smatram da je suština u kvalitetu polaznika kursa. U ovom slučaju bi oboje bili u pravu.
Beše to lep način da se proživi sunčana subota, koja bi bila lepa i da se samo sedelo na obali Save. Međutim, uvek je lepše obići bar jednu vinariju... Pogotovo ako su toliko kvalitetne i ako vas u njima dočekaju iskreni entuzijasti, skloni umetnosti. Da ne pričamo o tome koliko je važno na put ići sa tako sjajnom ekipom. Ako im ponovo bude bio potreban zapisničar, moj telefon i mejl poseduju... A ne bi bilo zgoreg da se sete ovih redova kada me budu mlatili kulenima! Šlem ne nosim, pošto imam nešto mnogo jače - frtalj genetskog kompleta iz okoline Doboja.
Nenad Andrić
kandidat za počasnog člana USV
