Lično
Šumadijska vinska rapsodija
Lajtmotiv drugog Salona Vina u Kragujevcu je žal što se već sutra ne organizuje treći. I na ovom mestu bi komotno mogli završiti tekst. No...
Kada na jednom mestu provedete dosta vremena (gotovo ceo radni dan), a ne stignete da prozborite sa većinom prijatelja i poznanika, onda to dovoljno govori za sebe. Vinski Viteški Red Šumadije je sagu o Salonu u Kragujevcu podigao za još jedno koplje u nebesa. Ko zna zna, a ko ne zna, može komotno da se raspita kod Šumadinaca. Predstavnici gotovo pedeset vrhunskih vinarija iz zemlje i SFR Okruženja, iza razumno „zipovanih“ štandova, junački su „trpeli“ opravdane hvalospeve svojim proizvodima. Potpuni trijumf vina u prestonici Šumadije.
„Domino efekat“, devojačko „nema nazad“, je dobrodošao i poželjan ako prvih nekoliko domina ima jako utemeljenje. Čitava priča oko Šumadije počinje svoj vrtoglavi uspon upravo na bazi: Udruženje Vinara Šumadije – Vinski Viteški Red Šumadije. Na to je nedavno, prirodno zakačeno osnivanje Udruženja Somelijera Šumadije... Salon u Kragujevcu je prirodna posledica zdrave baze, pa imamo pravi primer odlične koordinacije, razumne podele posla i perspektivu neslućenih razmera. Ovaj deo sveta je sada trajno inficiran vinom i očekuje se prava epidemija vinskih barova, vinoteka, restorana koji uvažavaju vino...
Anticipirajući obim i kvalitet ovog vanserijskog događaja, redakcija Vinovnika je na prijatan radno – rekreativni izlet povela svoje prijatelje iz detinjstva, ne bi li se i oni na najbolji način uverili u to što radimo nekoliko godina. Od njih smo dobili duboko poštovanje našoj „bolesti“... Pred čarima ove benigne epidemije više niko ne može ostati ravnodušan. Po prvi put smo bili u situaciji da na jednostavno pitanje: „Šta da kupim?“, ostanemo zatečeni i zbunjeno slegnemo ramenima. Kupiti sve, jedini je odgovor. Apsolutno sve! Na Salonu u Kragujevcu je predstavljena široka paleta vina. Jedino što je izostalo su – loša vina. Toga više nema i komotno se može reći da aljkavi pokušaji odlaze u istoriju. Ljudi, ovo je ozbiljno! Šumadinci su ovim salonom uperili reflektor razorne snage na vinsku scenu Srbije. O tako moćnom oružju sanja i „severnokorejski buco“.
Salon je otvorio NJKV princ Aleksandar II Karađorđević. Malo je gre’ota što u svom izlaganju nije napomenuo da je i sam član Udruženja Vinara Šumadije, doduše počasni. I to ne beše jedina aristokratska aplikacija Salonu. Svi učesnici – izlagači, učesnici radionica, kao i kulturna, poštovana publika, dali su svoj nemerljivi doprinos zidanju nivoa. Salon Vina u Kragujevcu se, pored sjajnog festivala u Nišu, ugravirao u agende svih koji su iole omirisali vino u životu.
Decentralizacija je počesto mrtvo slovo na ’artiji. Da bi zaživela, potrebno nam je mnogo više ovakvih, spektakularnih događaja širom Srbije. A da se može, može se. Potencijalna energija po mnogim srpskim centrima postoji i samo je valja kvalitetno kanalisati. Kragujevac je zaista odličan primer, pošto je veliki broj gostiju, u neminovnim pauzama, šetao ulicama jednog jako lepog grada. Grada većeg od sebe.
Što se tiče vina, kako smo najavili, materijalizovana je prilika da se uverimo u čari „rekonvalescentne“ 2015-te, odnosno „belih i roze“ segmenata proizvodnje. Na početku druge decenije ovog milenijuma imali smo par godina u kojima je, po rečima jednog vinara „i budala mogla da napravi vino“. A onda je stigla 2014-ta, pogrom vinove loze, i godina u kojoj smo po ko zna koji put u istoriji dobili priliku da pokažemo koliko smo jaki kada je teško. Već sledeće, iako neuporedivo bolje, vratiše se biljke koje su prošle pakao, pa iz opravdanih razloga nisu mogle dati sve od sebe. Ono što su dale, uz pomoć agilnih proizvođača vina, probali smo na Salonu. Eksplozija premijera (Nije eksplodirao Vučić, nego smo imali veliki broj prvih proba vina – prim. Vinovnik) i mineralni, voćkasti, zeljasti front enošrapnela po štandovima. Vinska publika je dobila više nego što je očekivala, a Kragujevac najavio jako izdašno leto.
Organizatorima ove nezaboravne svetkovine ponovo valja odati priznanje. Brižna i angažovana pažnja kojom je Salon organizovan, tendenciozno je ostala u senci samih vina. Ni većina normalnih, ni retki nenormalni posetioci nisu slovo jedno izustili o predstojećim izborima. To dovoljno govori. Na bukvalno sve se mislilo pravovremeno: Prilaz, ulaz, izlaz, čaše, led, voda, obezbeđenje, promotivni materijali, toaleti, hotelske povoljnosti, sjajan a jeftin ručak za posetioce, uslužnost, predustretljivost i ljubaznost na svakom koraku... Ko može bolje, neka proba! Realnost kaže da je i pola od ovoga dovoljno za odličan Salon. A kad sve ovo pomnožite sa dva, dobijete Kragujevac. Bar sa dva...
Vinovnik
