Lično
Afiniteti i kvaliteti
Da li je dobro ono što nam se sviđa ili nam se sviđa ono što je dobro? Spotovi u kojima su vinarije zvezde.
Kad poželim da objasnim svoju objektivnost, uvek uzmem kao primer „Leb i sol“. Neosporno vrhunski bend, čak bi se moglo reći veliki i sjajan, ali mi nikako ne leži. Neke stvari su za poštovanje, neke za ljubav, a idealno je kada se te stvari poklope. Pored toga, sve ono što je masovno popularno, a naročito ako je to dugotrajno, naravno da zaslužuje respekt. Nije neophodno da to i lično volite, ali priznanje od svakog objektivnog posmatrača se mora dobiti.
Nekada se popularnost merila brojevima na kasi (ploče, kasete, karte...), a danas se meri nekim klikovima, pregledima, lajkovima... Klikovi, pregledi, retviti i lajkovi se mogu i pazariti, što je takođe legitimno iako je ograničenog dometa. Popularnost nekog vina, da najzad skočimo na temu, meri se brzinom nestanka sa tržišta i potražnjom. Ima kod nas popularnih vina. Što se tiče popularnosti vinarija i samih vinara, tu je situacija malo komplikovanija. Jezikom svakodnevice rečeno, još uvek nikome nisu potrebni telohranitelji.
Da bi se postigla popularnost opšteg tipa, neophodno je iskoračiti iz uskog i hermetičnog miljea. Za tim iskoracima postoje potreba i podrška. Međutim, krvavo je to. Kao primer nečega što pokušavam da predstavim našim vinarima uzeću dva (po meni) fenomenalna muzička spota, urađena diskretnim budžetom, ali muzički i vizuelno jako interesantna. To su „Pennsylvania Wine by The Grape Gatsby“ i "The GrapeFather Wine Not“, oba u produkciji Esotericam Productions. Prvi je oslonjen na „Velikog Getsbija“, a drugi na „Kuma“, što je iz naslova pesama očigledno. Prvi reklamira Grace Winery, a drugi Nello Olivo Winery.
Oba spota predstavljaju „adaptirani i primenjeni Brodvej“, pošto su angažovani glumci (igrači i pevači) sa (logično) Brodveja. Prigodni tekstovi, sjajna koreografija, a o vinogradima i vinarijama koje blistaju u spotovima ne treba trošiti reči. Ono što je nenormalno kada su u pitanju ova dva spota je apsolutno bedna vidljivost. The Grape Getsby sa 13 700 pregleda za tri godine i pogotovo The GrapeFather sa mizernih 280 (!?) pregleda doduše za nepunih pet meseci, ali opet?! Postoje desetine sličnih pokušaja do kojih sam došao kopanjem po netu (sličan broj pregleda), ali ova dva su baš upečatljiva. Dobro, bilo bi nefer ne pomenuti i agilni Chateau Palmer sa za njih pisanim JAZZ kompozicijama... Broj pregleda? Celih 360 za šest i po godina!? Horor! A inače, svako ko je pregledao ove spotove zapamtio je za svagda imena vinarija. Jedino što je pregleda baš malo. Tužno i neobjašnjivo.
Možda je, mada ne verujem, problem u tome što su vinarije baš eksplicitne u spotovima. Diskretnija provlačenja verovatno daju bolje rezultate. Za svetli primer uzećemo jednu našu vinariju. Simbioza vinarije Virtus i benda Ničim Izazvan je logična (sjajni Bojan Gluvajić kao presek skupova), ali i više nego plodna. Spot za pesmu „Daleki kraj“ za 15 meseci ima preko 140 000 pregleda, što je za svaku pohvalu. Virtus je u spotu vrlo upečatljivo predstavljen i predstavlja estetski adut odlične pesme. Za tako nešto je preduslov profesionalno odrađen vizuelni identitet vinarije. Dovoljno jaki postajete onda kada je dovoljan samo vaš logotip. Ko ga nema ili ima neki aljkavi prekićeni pokušaj, niko mu nije kriv. Potrebno je misliti o svemu. Ono za šta se ruka do lakta može turiti u vatru je fakt da je sasvim dovoljno hiljada NOVIH ljudi saznalo za Virtus upravo preko ovog spota.
Dakle, zaključak je: Ili se „primaći“ nekom etabliranom bendu da vas promoviše, angažovati ozbiljno pozorište ili možda i najbolje od svega, napraviti bend unutar same vinarije. Još ako se na dipol muzika – vino zakači i film, kao u spotovima za Grejs i Nelo, onda bi to trebalo da predstavlja reper kvaliteta. Vinu je potrebna i ta vrsta umetničke radosti, a ne da neimenovano statira u kafanskim kuknjavama. Uvek tamo neka ode i ostavi ga, a on slepac cvili i kmeči za stolom nalivajući se vinom. Pa traži još. A ona mu je bila sve?! I onda on zameni ženu flašom?! Ti pokušaji plačipičkaste retro boemije u najgorem smislu, predstavljaju antipropagandu. Daj malo života! Pogledajte spotove...
Nenad Andrić
photo: izvor YouTube
