Lično
BOAMKA
Radionica Vinarije Aleksić na dvanaestom Beogradskom salonu vina
Da bi došli u prijatnu situaciju kvalitativnog raslojavanja proizvodne vinske palete, neophodno je ispuniti par uslova. Onaj prvi i najvažniji je, što se kaže, čvrsta baza. Ako vam je osnovna linija bar dobra, onda se otvara lagodan prostor za nadgradnju i odlazak u proizvođačke visine. Drugi uslov, neznatno zahtevniji ali neophodniji, je da takav potencijal u podrumu i posedujete. Odnosno, da imate ta posebna, limited vina, koja rutinski trpe poglede očiju pojačanih budženim, ekspertskim sočivima. Iako vino ima ogroman versko obredni potencijal, ipak ne bi bilo zgoreg da se vera malo ostavi po strani i da se čestiti vinopija uveri u kvalitet. Deo za agnostike: Vera uvek funkcioniše na slepo, sve ostalo je uveravanje. Vinopije su u ovom slučaju agnostici, pošto pored nespornog uživanja u tuđoj, angažovanoj deskripciji, ipak najviše veruju rođenim receptorima.
Sve više naših vinarija, na opštu radost „odvaja decu“, odnosno kreira posebne palete, za posebne prilike. Pošto kreiranje premijum linije predstavlja ozbiljan poslovni potez, koji vinariju može kataputirati u nebesa, što kod nas znači afirmativna žiža javnosti ili je sroljati i načiniti smešnom, predivno je što na vinskoj sceni nemamo nijednu premijum liniju koja ne nosi taj naziv sa punim pravom. Rezon prednosti i moć radosti „klase iznad“ u rođenom asortimanu, najlepše se osvetljavaju na prigodnim seansama. Silesiju seansi iz te kategorije priredile su naše (i komšijske) velike vinarije, učesnice nedavno odžanog Beogradskog Salona Vina. Na jednu smo pozvani blagovremeno i profesionalno, nekoliko dana ranije, uz obezbeđenu ulaznicu, „numerisanu“ stolicu i flašu vina... Naravno, Japan sa juga Srbije!
Radionica „Moja srpska hrono kuhinja“ je promovisala umrežavanje „Prkosne Delte Juga“ (Bonacu Limited, Amanet i Kardaš Limited), sa prehrambenim kreacijama NjKV (Njegovog Kulinarskog Visočanstva) Darka Živkoskog. Naziv radionice je malo povukao na ljupki film „Moja mrsna pravoslavna svadba“, pa je u podsvesti titrala bojazan od krcanja porculana i čaša po krtim itisonima Hajata. Lomljava je ipak ostala u domenu pojedinačnih trapavosti propisno razgaljenih i „ušećerenih“ posetilaca na isteku prvog dana salona. Na ovoj radionici takvih nije bilo. Fini svet, kako i priliči Vinariji Aleksić.
Draganin (Janjić, devojačko Aleksić) intro je u poslednje vreme postao miks rutine obaveznog i trenutnog nadahnuća kontrolisane improvizacije. Za dve i po godine, transformisala se u osobu koja bez većeg naprezanja može voditi dnevnik na javnom servisu i bez trunke emocija saopštiti da je umro Tito ili tako već nešto simpatično. U čašama Bonaca Limited, otmeni suvi šardone barik, propisno razšećeren, puterast, izdašan, lepo kiseo i za poštovanje... A na tanjiru gibanica od heljdinih kora. I ima je!
„Života ti, kako si uspela da nateraš Darka da napravi nešto veće od pampura Prolom vode?“ (Aluzija na Darkove preukusne „zalogajčiće“ koji su u tim prilikama ipak pokazna vežba, a ne obrok – prim. aut.)
„Znaš, kraj dana je... Ljudi su malo i gladni, pošto isprobavaju vina ceo dan.“
U ovoj vinariji se po običaju, misli bar na sve. Jedina zamerka je što zamerke nema. Dakle, suptilna gibanica od povrćnih kora je omlaćena munjevito, ostavljajući prostor Bonaci da se nametne kao uvod i zaključak ugođaja. Da li je možda šardone barik odgovor na večno pitanje naše nacionalne gibanice? Svakom čestitom vinu te sorte je već muka od mučenog lososa i sličnih mu, tradicionalnih srpskih namirnica. A opet, svaka vinarija u ovoj lepoj zemlji ima svoj beli odgovor na pitanja gibanice, gužvare, bureka... Empirijski provereno!
Amanet! Vino koje je naprosto eksplodiralo ove godine, pre svega posrebrenjem na Dekanteru. Za one sa više od pet ličnih karata u životu, Darkov svinjski file u ukusnom sosu sa seckanim leskovačkim koštunjavim voćem i pečurkama mu je bio pravi Pepel In Kri. Vrhunska podrška... Stapanje i prelivanje u podrumu maestralno istretiranog vranca i ovih sočnih zalogaja je delovalo prirodnije i od ulivanja Save u Dunav. Ako je moguće reći da se svinjski file i vranac od davnina poznaju, onda bi valjalo dodati da su njihovu vezu učvrstili briljantni sos i jedan od najveštije odrađenih barika. Takva kakva nam je predstavljena, ta veza deluje neraskidivo. Bingo!
„Mili Bože čuda velikoga,
Kad se šćaše po Hajat astalu...
Kardaš Silni, ramstek odležali
Pa sočnim tartufom osoljeni...“
Ovo predstavlja uvodni deo nepostojeće pesme „Početak bune protiv kraja Aleksićki radionice“. Nije nikakvo nebesko otkriće sažimanje ukusa moćnog kaberne sovinjona sa mučko – muškim parčetom junetine, ali... Potpuni nedostatak iznenađenja, zbog poznavanja performansi Kardaš Limiteda i nepobedive Darkove sklonosti ka ovom načinu pripreme klope, nadvisilo je radovanje što je to baš tada i baš tu, na tom mestu spojeno. Tablicu množenja, što ovo beše, zna svako ako nije starleta, ali ovo su bili dvocifreni, pa i trocifreni brojevi. Prava radost!
Za kraj, Dragana i Maja su nam predstavile iznenađenje, kome je možda ipak bilo mesto na samom početku. Gospođa Mirjana Mimica Radojević je donela svoje viđenje „Šta da se jede, kad se ova čuda piju“, u formi interesantnih zalogaja. Posle Telonijus Monka, Glen Miler je zaista pop muzika i ne slušaju se tim redom. Veličine im nisu predmet spora. Samo plej lista. A i posle Kardaš Limiteda se ne pije Bonaca istog prezimena... Ono što ide stvarno posle KL-a, uskoro će doći... Na kraju, mora se priznati da su popularne „Sestre“ nastavile svoju besprekorno isprojektovanu trasu na putu ka mestu koje im pod vinskim nebom Srbije pripada. Po tome na našu neizmernu radost nisu jedine. Ono po čemu se izdvajaju je pristup svakoj etapi. Deluje neverovatno da se svaka etapa te trase odrađuje perfektno. No, ipak je u pitanju naš Japan sa juga Srbije, pa tu, ruku na srce i nema mnogo iznenađenja.
Za one koji su stigli dovde, dužni smo i malo objašnjenje naslova. Blentava novotarija preturanja svih muških imenica u ženske nije ustoličila ženskog boema. Boemka možda i ne postoji, ali BOnaca limited, AManet i KArdaš limited postaju reč za sebe. BOAMKA predstavlja istinsko uživanje (vrhunsku žurku) u najkvalitetnijim vinima našeg južnjačkog vinskog ponosa. Naravno, za nas će i dalje hrono ishrana biti ono kad pojedete dedin budilnik da bi ganuli lepu devojku i dobili malo telesne pažnje, što se završava prigušenim smehom prekaljene medicinske sestre u Urgentnom Centru. Neki od nas smo malo konzervativni, pa su nam te novotarije ipak repromaterijal za zezanje, ako ne zamerate...
Nenad Andrić
