Lično
Beskompromisna borba protiv uroka
Odabranoj grupi sebi odanih, Vinarija Deurić je predstavila mladost: Mlada vina i mladog (po stažu) Zlatka Živanića...
Kao što svaki kupac pazari ono što mu odgovara, tako i svaka vinarija ima vina kakva zaslužuje. Složna družina iz Male Remete je iz prethodne godine izvukla maksimum. Ako bi svako od sebe sve vreme izvlačio maksimum, onda tu relativizmu mesta nema (Topla preporuka: Izbegavati „Sve je relativno, što bi rekao Ajnštajn“, pošto je to budalaština koja direktno pljuje po teoriji relativiteta – prim. Vinovnik). Nastupajuće proleće, a naročito leto, zaista se očekuje sa nestrpljenjem. Bićemo stariji godinu dana, što je loše, ali i iskusniji za tu istu godinu, što je i više nego dobro. U nekolicini vinarija smo probali mlada vina, koja vizuelno u ovo doba više podsećaju na mlečne napitke. I sve što smo probali spada u ono: „Da kucnem u drvo (barik, bačvu, astal, ragastov)...“
Vinarija Deurić iz Male Remete, za koju se ne može reći da je malo poremetila okolinu, čak bi se pre moglo kazati da su je pošteno prodrmusali, nema problema sa sujeverjem. Kao što se ni dete ne čestita dok je još uvek prikopčano pupčanom vrpcom za majku, tako ne valja ni vina opojavati ili slavovenčati u ovoj fazi razvoja. Da se ne urekne. Neka bude kako biti mora. Kako Bog dopusti, znanje kreira i procesna tehnologija isprati... Međutim, ovde imamo posla sa ljudima koji znaju šta rade. Kad se već preživi hidrometeorološki zabavnik, pobere grožđe i pošteno preradi, te mu se zacrta putanja razvoja, onda tu zaista nema mesta praznoverju. „Izvolite, probajte, recite...“
Uhodani poslovno – domaćinski konceptni trofazni generator, u sastavu: g. Mitar Deurić, g-đa Gordana Čučković i tehnolog g. Mirko Niškanović, nedavno je, u vanrednom prelaznom roku snažno pojačan i četvrtom fazom. Nekadašnji prodajno marketinški borer Vinarije Zvonko Bogdan, g. Zlatko Živanić, kompletirao je ove, i pre tog transfera snažne redove. Potezi takvog stepena važnosti samo naglašavaju predstojeću eno-oluju sa padina Fruške Gore, pošto je potera za Zlatkom bila gotovo epska. Pre nekoliko dana je ta trka završena, bez onog legendarnog iz Nacionalne klase: „Trka se poništava!“ Ovakvi transferi su u vinskom svetu sve češća pojava, pa se može konstatovati izvesna korelativnost sa fudbalskim. Naravno, onim preko, a ne ovim našim kontaminiranim čemerom. Još nekoliko vrhunskih komercijalista koji su dugo u vinu sprema teren za promenu dresa. Sve je to dobro, pošto je u tržišnom duhu.
Sem prvo kreiranog traminca, pod nazivom Šapat, poznatom i po tome što ga je na Santorini „poneo“ Zdravko Čolić zarad snimanja spota, Deurići su se u 2015-toj godini selektivno ali mudro promovisali na par jakih događaja, svojim „Talasima“. U sledećoj se očekuje prava poplava etiketa (neko reče 11!?), za čije kreiranje postoji realna osnova. Jedanaest etiketa nas ponovo „navlači“ na fudbal, ali je ipak u pitanju slučajno poklapanje. Probali smo nekoliko noviteta i iskreno se obradovali potencijalu. No, kako to obično biva, ne može sve i da valja. Crveni fruškogorski mezimac naprasnog tipa, poznatiji kao marselan, našao je svoje mesto i u ovoj vinariji. Ušao je na najmanja moguća vrata i polako osvaja teritoriju. Kod Deurića, to je sad onaj deo koji ne valja, naravno da će biti marselana, ali nažalost, jako malo. Mada, objektivno gledano, najveća sreća je postojanje tuge zbog male količine. Čari tenzije kvaliteta i potražnje.
Pa dobro... Nečega će biti malo, nečega više... Važno je da će vina biti i više nego dovoljno. Važno je i to što će to vino biti odlično. Važno je i što se podižu novi zasadi... Važno je da kod Deurića ništa nije nevažno. A najvažnija od svega je kompaktna ekipa koja posao nosi. Da bi ta kompaktnost postojala bitno je i da se na posao dolazi sa osmehom, u šta smo se uverili. Od hipi pudara do vlasnika vinarije, svi se jako dobro zabavljaju i odgovorno izvršavaju utvrđene obaveze. To je nešto što se oseti još na kapiji... Postoji onaj osećaj tako karakterističan pri ulasku u neki dom, kada prosto u vazduhu vidite probleme unutar tog prostora. Vazduh zatrovan lošim međuljudskim odnosima naprosto dobija boju. U Vinariji Deurić taj vazduh nećete ni disati, a kamoli videti. Tamo vazduh leči... ! “Pu, pu... Samo da ih ne ureknemo!“
Vinovnik
