Događaj
Brat Kale, za koga su sve prepreke male
Deset godina od kako je pobedio na prvenstvu somelijea Kipra, gospodin Miroslav Kalinić je za nekoliko prijatelja upriličio vanserijsku gozbu.
Skloni smo frljanju sa titulama... Skloni smo da zalepimo ono „naj“ kao prefiks i na dalekovod ako treba (Tipa, ovo je dalekovod poboden u NAJdublje blato na Balkanu... Ili, moj deda je NAJdalje na svetu zavrljačio gajbu Valjevskog piva bez zaleta & slično), ali to „naj“ neretko ima smisla. Za Miroslava Kalinića, počasnog predsednika ovdašnjeg udruženja somelijea, često se kaže da je u pitanju najbolji vinski poznavalac ovdašnjeg porekla. Veličina brata Kaleta je pre svega u tome što je on intenzivno negira, čak i po cenu pravljenja izgreda. Kad galama dotera do duvara, sklon je da isuče Darka Ninkovića, kao kontraargument. Ima to smisla... Međutim, sve i da je u pravu, nesumnjivo je da i on pripada toj odabranoj grupi najboljih koje imamo i koji govore srpski, kao i ostale njegove podvarijante u okolnim zemljama.
Da Kale ZNA, najbolje ćete provaliti na osnovu toga što Kale i pita. Dobro upamtite sledeće: Veličina znanja se determiniše kvalitetom pitanja, a ne nabiflanim odgovorima. U vinskom svetu imamo dosta persona koje su dosta naučile, ali ne znaju dovoljno. Prosto, ne pitaju ništa, a odgovore počinju sa: „Znam ja to...“ Takvih se valja kloniti. Ogadiće vam i znanje i neznanje... Veštinu izbegavanja krvavih kandži prepotencije, brat Kale je izučio odavno. Od prve čaše koju je oprao na Kipru, davne 1992-ge godine, do dana današnjeg, njegov život je ozbiljna borba sa aždajom inercije, zavodljivom posteljinom satkanom od lovorika i rutinom ugostiteljskog koncentracionog logora, makar i sa pet zvezdica. Kale uči i dan danas... I Kale je sve sa čim se sreo, a valja, sačuvao od zaborava i inplementirao u sopstvenu nadgradnju.
Nakon trinaest godina krvavog uspona od „Mali, operi ove sudove, ali budi brz!“, do pozicije ozbiljnog somelijea, pojavio se na takmičenju za najboljeg na Kipru. U nedavnom razgovoru, na pauzi takmičenja za najboljeg penušavog somelijea Srbije, rekao mi je da je znanje, u suštini, svega petnaest posto profesionalca u tom poslu. Ostalo su performanse ličnosti, iskustvo i odnos prema poslu... Zapanjeno sam slušao bivšeg vođu Delija (Kada sam mu spočitnuo da bi bar on trebalo da se naziva najlepšim nazivom ikada na Severu, odnosno da se oseća Ciganom, rezignirano je odmahnuo rukom i nastavio da insistira da je Delija – prim. Vinovnik), kako mi daje preciznu matematičku formulu uspeha kroz životne razlomke. To što je Kale izgovorio, ne važi samo za posao somelijea, nego i za ogromnu većinu zanimanja, globalno. Elem, pojavio se Kale, naš, gradski lik, Beogradska Faca i prirodno ih oduvao... Za posebnu priču je to, kako je od svih živih Grka, jedino on nabo Metaxu, među destilatima... Naravno da je poznavao Metaxu, kada su je te iste Delije taslačile pred svaku utakmicu, uz sestru Vekiju. Ovo samo potvrđuje veliku životnu istinu, a to je da ne postoji znanje koje je za bacanje. Sve što je imao, Kale je sačuvao. Sve što nije imao, naučio je. A kako rekoh, uči i dalje...
Da bi na neki način obeležio deceniju od svog prvog međunarodnog uspeha, Kalinić je okupio odabrano društvo, njemu i vinu bliskih ljudi. Svakako da je bila posebna čast naći se za stolom. Dekor slavljeničkog stola je narušavala samo jedna posuda, kojoj nikako tu nije bilo mesta. Spiter služi za odlivanje vina iz usta i(li) oslobađanje čaše. Da je za ovim stolom bilo ko bilo šta odlio, stigla bi ga kletva koja povezuje osobu koja ga je rodila i dlakavi ukras lica pokojnog Fredija Merkjurija. Od šesnaest „Ijao, kuku, Gospode Bože, strašno...“ boca, kap jedna nije odlivena. Nas desetak je to „uništilo“, manirom temeljno ispošćenog mravojeda kad nabasa na mravinjak. Francuska bela grand cru tirada i italijanska crvena „ozbiljna šteta“ paleta. Šampanjac na startu, a prokleto moćni tokajac na kraju... I jedno domaće desertno na kraju krajeva (Trijumf Late Harvest)... I koviljski Arkanj, na kraju krajeva svih krajeva.
Kale je deceniju od svog trijumfa proslavio zaista spektakularno. Napravio nam je ugođaj dostojan inventivnih milionera uz podršku stručnog lica. Doneo je vina o čijem kvalitetu je neukusno i diskutovati. A kada se vinsko veče pretvori u poligon agilnog preplitanja epiteta, onda znate da je u pitanju bio set koji ostavlja bez daha. I bukvalno. Iako je termin „vožnja“ najčešće eksploatisan u krugovima osoba sklonih nedozvoljenim supstancama, komotno se može reći da je i ovo bila vožnja. Debelo nadzvučna vožnja vinskim spejs šatlom. Diskretnost i stručnost našeg brata domaćina je samo pojačala efekat. Ovo je veče koje će ostati dugo u sećanjima prisutnih i pomeriti im standarde. Kale je pobedio davno... Kale je to proslavio sinoć... Kale će pobeđivati i dalje! Njegov život je ćilim satkan od neprestane borbe, na svim kolosecima, što najbolje prepoznaju oni koji su sebe tražili daleko od bezbednog vazduha rodnog grada. I zato, brate moj, samo guraj dalje i nikada nemoj prestati da pitaš... Zbog toga si NAJveći!
