Vest
Da li je agoniji kraj – Vršački Vinogradi
Gotovo sve agencije u zemlji su prenele vest da je banatski vinski gigant prodat iz stečaja na tenderu koncernu „Swisslion“.
Prodato! Da li je to sad gotova stvar? Trenutno je samo vest da je vest prodaja Vršačkih Vinograda (VV). VV su nevesta za koju nije radilo vreme. Nekoliko prosaca je dolazilo na razne vrste pregovora i tendera za svadbu. Miraz se topio, a devojci rasli brkovi (zapuštanje vinograda i objekata)... Najveću galamu je pre nepune četiri godine napravio prosac iz Kine, firma Guan Nan, pošto je pravo na brak komisijski osporeno „odozgo“. Roditeljima se nije dopao fejsbuk profil „mladog“, sa posebnim akcentom na popis prijatelja.
Posle peripetija koje je taj agilni prosac doživeo, delovalo je da se skoro neće pojaviti novi. Mlada je prestala sa šljakom u polju i oko kuće, kao i radom na sebi, pa su joj ostali elementarni radovi u gabaritnom oronulom porodičnom domu, odnosno otišla je u zasluženi stečaj. A onda se pojavio novi „momak u kraju“, srpska filijala slovačke firme Profinex, da joj pravi društvo. Zabavljali su se unutar doma i počeli stidljivo da dele posao u polju. Delovalo je da novi mladoženja polaže prava na mladu. Moguće je da neka prava (zalihe) još uvek ima. Ko će ga znati? Odrađeni su neki radovi u polju (vinogradi) i stvarno je delovalo da će tu biti „posla“. No, brkovi i dalje rastu...
Kada mlada krene malo da „zuji“ oko kuće, neminovnost je da bude primećena. Iz statusa fleksibilnog kućnog pritvora, a u stečajnoj šetnji i obilasku miraza zapala je za oko i ostalima (indiferentnim prema brkovima). Stigao je novi prosac iz fine kuće i sada je to, kao, zaključeno. Sudbonosno „da“ mlada VV bi tek trebalo da izgovori, te da se transakcija potpiše. Miraz, u kome verovatno nema zaliha, je uredno popisan i spreman za preuzimanje. Na mladoženji je da sredi „gajbu“ i napravi svadbu, ovoga puta jeftiniju nego što bi je napravio prosac sa Istoka, ali kako rekosmo, mlada i miraz su u međuvremenu dodatno oronuli.
Šalu na stranu, ako je uopšte šala u pitanju, ovaj slučaj je morao hitno da se rešava. Propadanje možda i najvećeg murala na izložbi slika „Renesansa Srpskog Vinarstva“ je zaista predstavljalo problem svoje vrste. „Tričavih“ hiljadu i par stotina hektara vinograda, uz postojeće proizvodne i smeštajne kapacitete koji gotovo da vape za renoviranjem iziskuju ozbiljnu i izdašnu rukovodeću ruku. Ako bi uzeli zdravo da gotovo da će doći i do finalnog potpisa, ostaje nam samo da poželimo „mladoženji“, odnosno koncernu Swisslion i Vršačkim Vinogradima srećan početak. Potrebno je puno mudrog rada i truda da se najveći, ali zapušteni dom vina u nas, dovede u red. Ali, prvo potpis!
